Жанета

Жанета Писац: Милосав Јелић

О, нежни цвете с обала Гароне,
Не дршћи од наше студи и од росе,
На твоје лице сикстинске мадоне,
На дражесну ногу, на груди, на косе

То јутро пада. Тужна повест твоја
О минулој срећи силно ме потреса,
О драгом, што је пао посред боја
На југу, где шуми чемпрес до чемпреса.

И када око и витице бујне
Примакнеш ми страсно и пољубиш јаче,
Заструји ветар кроз пољане рујне
Сетно. Ја знам тада да он крај нас плаче.

Волимо прошлост! Али док дан сјајни
Трепери нам љупко врх њива, врх цвећа,
Нека се у нас усхит диже тајни
За славу живота, младости, пролећа.

Извор

Српски књижевни гласник, 1. новембар 1904. Књига XVIII, Број 5. Стр. 339.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милосав Јелић, умро 1947, пре 79 година.