Епитаф Коларевићима: Урошу (†1915), Владимиру (†1916) и Станисаву (†1916) из Бакионице (Пожега)
Епитаф Коларевићима: Урошу (†1915), Владимиру (†1912) и Станисаву (†1916) из Бакионице (Пожега) драгоцен је микро-извор за документовање догађаја из Првог светског рата, прошлости самог села и родослова фамилије.
Споменик је кенотафног типа. Налази се на гробљу у Бакионици.
Епитаф
[уреди]
- Са леве стране овога споменика
- почива тело
- УРОША КОЛАРЕВИЋ[A]
- поживе 27 г.
- а погибе од непријатеља
- 1915 год. пред својом кућом.
- Са леве стране овога споменика
- почива тело
- ВЛАДИМИРА КОЛАРЕВИЋ[A]
- који пож[иве] 40 год.
- а умре 1912 г.
- војник II позива:
- 4 пеш[адијског] пука.
- Пред овим спомеником
- почива тело ИНЂИЈЕ
- супруга Јована Коларевића,
- која поживи 65 год.
- а умре 1915 год.
- За слободу ја сам пао
- у Европском рату
- мој сам живот дао
- Кајмакчалан моје тело крије
- знајте да ме више
- међу живијем није.
- СТАНИСАВ КОЛАРЕВИЋ
- каплар 3 чете I. бат[аљона]
- 5 пеш[адијског] пука
- погину13 сеп[тембра] 1916 год.
- Са десне стр[ане] овога спом[еника]
- поч[ива] тело СТАНОЈЛЕ
- кћери Јована и Инђије Коларевића,
- која пож 21 г.
- а умре 23 апр[ила] 1914 год.
- Овај спомен подиже им свима
- Велимир Коларевић
- из Бак[ионице]
Извор
[уреди]- Муњић Драгољуб, Пожега и околина, Штампарија „Димитрије Туцовић” Титово Ужице, 1978.