Епитаф Гаврилу Луњевици (1814-1828)

Епитаф Гаврилу Луњевици (1814-1828), сину Николе Милићевића Луњевице и његове друге жене, Милосаве (1794-1829),^[a] уклесан је на споменику који се налази у порти манастира Вујан, Луњевичине задубине.

Епитаф

Здјес лежит тјело младог

ГАВРИЛА ЛУЊЕВИЦЕ

син Господара Николе Милићевића

великог купца сербианског

из села Луњевице.

Овај почивши јунош поживје 14 љет.

Он је лицем и наравију био веома красан.

Преселио се у вјечност неом. во 16 1828 љета,

и по смерти јего престави се мати јему

МИЛОСАВА

и положена бист во гроб сину својему овде.

Од леве стране почивају кости

синовчади Газде Николе Милићевића

Михаила и Пауне^[b]

брат и сестра 1813 љета.

То време владаше Милош Обреновић

свјетли књаз от Сербије 1829.

Напомене

1. Милосава је преминула недуго после сина Гаврила, 1929. године. Нејасно је да ли почива на гробљу у Луњевици (где јој је подигнут сличан споменик), или је пренета и сахрањена крај сина, како је наведено у епитафу.
2. Деца Николиног брата Милије.

Извори

• Миломир Глишић, Манастир Вујан, Манастир Вујан, 1994.
• Ђура Врбавац, Никола Милићевић Луњевица, Библиотека „Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, 2009.
• Иван С. Павловић, Никола Милићевић Луњевица, Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2015.
• Александар Пауновић, Манастир Вујан, Прислоница : Манастир Вујан, 2023.