Душа свемира
| Душа свемира (???) Писац: Јохан Волфганг Гете, преводилац: Светислав Стефановић |
Разделите се у све регионе
Са свете гозбе те,
Разнесите се кроз најближе зоне
И ведри испун’те Све!
Лебдите већ кроз безмерне даљине
Кô блажен божји сан
И зрачите међ звездане светиње
Кроз простор обасјан.
Погон’те се ви, рој моћних комета,
У све, све даљи кут,
И нек лабиринт сунаца и планета
Пресеца ваш пут.
Творачки млади жудно се машате
За звезда још нестворен свет,
Да оживљеним и све живљим дате
Одмерен складни лет.
У завитланим кружећ просторима
Носите вео пун мена
И чврсте облике режете у свима
Гробницама стена.
Све те́жи божанским охрабрењем
Да премаши свој мах,
Јалова вода за оплођењем,
За живљењем сваки прах.
Љубавном борбом разгоњене
Ноћи су влаге и дим,
Већ рајске даљине зажарене
Блистају шаром свим.
Да благу светлост гледа покреће се
Бића многоликих шар
И ви са срећних доља дивите се
Кô први људски пар.
Но брзо се гасе бескрајна стремљења
Блаженим погледом —
И с хвалом се враћа лепота живљења
Свемирском дому свом.
Извор
[уреди]Српски књижевни гласник, 1. април 1932. Књига XXXV, бр. 7. Стр. 512-513.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светислав Стефановић, умро 1944, пре 82 године.
|