Друштву српске словесности

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јован Илић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Друштву српске словесности
Писац: Јован Илић


Јован Илић.jpg

Друштву српске словесности

(Случајно досад задржано)


Еј! и ти нам дични врте цвјетну!

С пунослављем блажености рајске,

А под сунцем што не прж нигда; —

Већ и тобом Срб се наслађава,

О, утјехе и радости наше!

Гледајући у облику твоме

Миле слике величија свога,

Цвјетај, цвјетај дично и поносно

Роду своме небројених љета!

Цвјетај мило смиље и босиље!

Нек се твојим мирисима драгим

Сви слав-дуси напајају редом! —

Благо оном ко те први заче,

Још блажије том што те одгаји,

Те сад можеш тако л'јепо цвасти! —

Бог нек живи књаза Александра,

Што се брине у дну и у ноћи,

А за добро народа својега!

Он ни тебе заборавит не шће,

Већ те обли росом благодети,

А закрили надмоћијем благим

Од ударца непогоде сваке,

Ол' од грозе олујина дивљих,

Да ти мирно процвјетају плоди,

И оките блажености крило.

Да срб-виле одсада не цвиле

Забачене и заборављене,

Већ да тобом његују с' и блаже,

Српском лику на понос и дику,

А на радост роду свеславскому!

Благо, благо и онима свима,

Твом у кругу што дјејствоват могу!

Најмилијим драгостима срца

Они ће се наслађиват срећни,

Твојој слави, а у труду своме

Гледећ славу српскога рода општу!

Ти јер ползе које обећаваш

Васколиком милом роду нашем

Срб најбоље тек осјећат може. —


Напомене[уреди]

  • Ова песма је објављена у Подунавка 1845, бр. 33.


Извори[уреди]

  • Јован Илић: Целокупна дела, страна 13-14, Библиотека српских писаца, Народна просвета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 119 година.