Деспотова ћерка
| Деспотова ћерка (1871) Писац: Милан Кујунџић Абердар |
Једно племе — сто владара,
Једно стадо — сто чувара!
Док са кером кер се прео
На јагањце курјак сео!
Ој, робови, стадо худо,
Ошишано, измужено!
Куда вам се чувар ден’о,
Ком продасте себе лудо!…
*
Робови су бледи, наги,
Остала им душа сама —
Крај њих шеће царско чедо
У златнима кочијама.
На својега заручника
Слађано се осмејкује,
Скида гривне и ђердане,
Па беднима добацује.
А паћеник руку пружа,
Ал’ је главу земљи саг’о,
Па кроз клетву злобно шапље:
Благо њојзи… благо, благо!
*
Опет шеће царско чедо
У златнима кочијама,
Ал’ јој нема заручника —
Бог зна где га крије тама!
Новом иде заручнику,
Душманскоме црном цару,
Да искупи пољупцима
Златан престо оцу стару.
Гледи бедне — њима оста
Барем срце у грудима,
Па приклања бледу главу:
Благо њима.... благо њима....
Извор
[уреди]Млада Србадија, 30. јула 1871. Бр. 18. Год. II, стр. 270.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 133 године.
|