Дели Агуш-ага
Оздол иде т'мна м’гла,
т'мна м’гла на Билачу.
Неје м’гла — силна војска,
силна војска, све сејмени,
све сејмени, чаушлари, 5
чаушлари, бимбашије,
бимбашије, јузбашије.
Право идев на Билачу,
У туј кућу Агушову.
Видела ги бела була, 10
на Агуша говорила:
„Диг’ се, диг’ се, дели Агуш
те ги идев све сејмени,
а пред њи је Шабан-ага.
Чујеш ли ме, мој Агуше, 15
узии пушку кремењачу,
ја ће пуним, а ти гађај;
жив се, аго, не предавај,
ће те беси Мутад-паша,
ће се смејев врањски Турци!" 20
„Нећу, нећу, моја було,
нећу, нећу, Агушице,
турска беса је голема:
ће ме прави Мутад-паша
буљубашу колџијскога; 25
већ ти загреј котал воду,
па га снеси у ђеризе;
и донеси, Агушице,
и одело тој ајдучко.
Ће се предам, бела було, 30
бела було, Агушице!"
„Немој^ немој, дели Агуш,
ће те вара Шабан-ага,
ће те беси Мутад-лаша!
Куку мене, мој Агуше! 35
Твоја жена поругана,
твоја мајка расплакана,
наша деца сиромаси,
гладни. жедни, голи, боси,
голи, боси по сокаци!" 40
Па му згреја котал воду,
па га снесе у ђеризе.
Још донесе беле була
и одело тој ајдучно.
Избања се дели Агуш, 45
избања се, промени се,
и обуче тој одело,
тој одело, бре, ајдучко.
Шабан-ага у двор уђе,
на Агуша проговара: 50
„Бре, предај се, мили другар
да те водим Мутад-паше,
да те прави буљубашу,
буљубашу колџијскога!"
Превари се дели Агуш, 55
превари се, предаде се,
па пођоше у тој Врање.
Кад дођоше Нејков ана,
т’г седнаше, одморише.
Ал’ повика Шабан-ага: 60
„Чујете ли, бре сејмени,
уватите Агуш-агу,
вржите му обе руке!“
Расплана се дели Агуш:
„Куку мене што не слуша, 65
што не слуша моју булу,
што ве, псета ја не поби
докле бесте у Билачу?!"
Врзаше му обе руне,
па га терав у тој Врање. 70
Што је могло-искочило.
Каурско је запевало,
а турско је заплакало.
Кад дођоше у Конаци,
туј изађе Мутад-паша, 75
а Шабан му рапортира:
„Тој је, пашо, дели Агуш!“
Прилази му Мутад-паша,
удара га по рамена:
„Бре, аферим, Агуш-аго, 80
ти си бија добар јунан!“
Што те питам, да ми кажеш,
ће те правим буљубашу,
буљубашу колџијскога!"
Мутад-паша све питује. 85
Агуш-ага све назује.
„Кажи, кажи, Агуш-аго,
што нападе каурче девојче,
баш каурче дванаест године?"
„Све је било, Мутад-пашо!" 90
„Бре, аферим, Агуш-аго,
ће те бесим за туј врбу
куде моста каменога!"
И ујутру, у суботу,
изведоше Агуш-агу. 95
Ал’ говори дели Аагуш:
„Сачекајте, бре џелати,
моји брци да засучем.
Нека народ добро памти
какав беше Агуш-ага!" 100
