Два Јањића и Сарај-ђевојка

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Два Јањића и Сарај-ђевојка

0001 Поцмиљела два Јањића млада,
0002 Оба брата од једне матере,
0003 Јањић Богдан, и Јањић Марјане
0004 У проклетој сарајској тамници,
0005 У сужањство бега Дилбер-бега;
0006 Бацио их у дно од тавнице,
0007 Морио их и глађу и жеђу.
0008 Ту цмиљела три године дана,
0009 Ни ко иде, ни их ко облази,
0010 Осим једне Сарајке ђевојке;
0011 Кријућ’ их је често облазила
0012 На мазгалу од мрачне тамнице,
0013 Ранила их љебом бијелијем,
0014 А неђељом вином напајала.
0015 Чудила се два Јањића млада,
0016 Која ј’ оно цура племенита?
0017 Те их храни, души мјеста гради,
0018 Рече Марјан свом брату Богдану:
0019 ”О Богдане, мој невољни друже!
0020 ”Кад први пут чујемо ђевојку,
0021 ”Да нам тура хљеба кроз мазгалу,
0022 ”Упитај је нек ти право каже,
0023 ”Чија ли је од соја којега? ”
0024 У ријечи у којој бијаху,
0025 Помоли се цура на мазгалу,
0026 Хљебац тури, добро јутро виче.
0027 Богдан јој се из дубине јавља:
0028 ”Бог да’ добро, незнана дјевојко!
0029 ”Придрж’ мало главу на мазгали,
0030 ”Кажи нам се чија си ђевојка,
0031 ”Како ли се зовеш по имену,
0032 ”Те нас раниш и од смрти браниш? ”
0033 Проговара с мазгала ђевојка:
0034 ”Јадна браћо, два Јањића млада!
0035 ”Ја вас знадем, ви мене не знате,
0036 ”Не смијем се казат’ по имену,
0037 ”Моје име да не просочите,
0038 ”бог ће дати да ћете ме знати. ”
0039 Па побјеже, ни збогом не рече.
0040 Циче Марјан као мало д’јете,
0041 Благосивље назнану ђевојку:
0042 ”О ђевојко, Бог ти срећу дао!
0043 ”На овоме и на оном св’јету,
0044 ”Брзу срећу, млада ђувегију,
0045 ”И берићет’ од срца порода.
0046 Јошт Богдану брату говорио:
0047 ”О Богдане, брате од матере!
0048 ”Кад довече дотрчи ђевојка,
0049 ”Упитај је нек ти право каже:
0050 ”Је ли била у шехер пазару,
0051 ”Је ли чула што говоре Турци,
0052 ”Хоће ла нас брзо погубити,
0053 ”Ил’ обадва ође окапати? ”
0054 Кад је вечер о јацији било,
0055 Чуше гласа на малу мазгалу,
0056 Виче богдан са дна од тамнице:
0057 ”Стан’ , ђевојко, мало на мазгалу!
0058 ”Кумимо те од неба до земље,
0059 ”Кад си тако добра и душевна,
0060 ”Да ти речем цигле три ријечи:
0061 ”Прођи шјутра шехерли пазару
0062 ”Од дућана једног до другога,
0063 не би л’ чула што говоре Турци,
0064 ”Хоће ли нас брзо објесити,
0065 ”Или ће нас глађу уморити,
0066 ”Кунем ти се, па ти вјеру давам,
0067 ”Никад тебе просочити нећу. ”
0068 Цура млада за клетву хајала,
0069 Једва чека да јој зора сине,
0070 Па узима гроша за аршлуках,
0071 И узима шинширли јамука,
0072 И везена од безе јаглука,
0073 Да купује свиле и памука.
0074 Када цура у чаршију дошла,
0075 Мудро иде, а мудрије слуша
0076 Од дућана једног до другога
0077 Свуд погађа свилу и памука
0078 Све погађе, цијеном не згађе;
0079 Сву чаршију тако обредила,
0080 И дочула што говоре Турци,
0081 Па кад вечер по јацији боло,
0082 Привуче се ђе ја научила.
0083 Зове млада два брата рођена:
0084 ”О Јањићи, кукаће вам мајка:
0085 ”У неђељу која прва дође.
0086 ”Обојицу хоће објесити
0087 ”Пред бијелом Петковицом црквом;
0088 ”Но, Богдане, несретњи јуначе!
0089 ”Кад вас Турци проведу везане,
0090 ”Провешће вас кроз нашу махалу,
0091 ”Ти запјевај грлом и авазом:
0092 ”Је ли игђе мајке ришћанице!
0093 ”Ал’ невјесте скоро доведене,
0094 ”Јал ђевојке давно испрошене,
0095 ”Да изнесе двије крпе платна,
0096 ”Два покрова за два брата млада.
0097 ”Још подвикни што ти грло дава,
0098 ”Је ли игђе брата ришћанина,
0099 ”Да изнесе једну чашу вина,
0100 ”И симита хљеба бијелога,
0101 ”Да причести два брата Јањића,
0102 ”Прије смрти рад’ мањег гријеха. ”
0103 То изрече па брже утече.
0104 Кад је било у свету неђељу,
0105 Зазвечаше од тамнице кључи,
0106 А шкрктање браве на чекрке,
0107 Зове Турчин два Јањића млада,
0108 И спушта им канафли конопа,
0109 Извуче их оба на вратима,
0110 Обојици савезаше руке,
0111 Поведоше преко Сарајева:
0112 Кад су били кроз сокак ришћански,
0113 Богдану се не да запјевати,
0114 Ал’ запјева млади Маријане,
0115 Љепше пјева од сваке ђевојке:
0116 ”Је ли игђе мајке ришћанице!
0117 ”Јал’ невјесте скоро доведене,
0118 ”Јал’ ђевојке давно испрошене?
0119 ”Да изнесе двије крпе платна,
0120 ”Два покрова за два брата млада;
0121 ”И је л’ игђе брата ришћанина,
0122 ”Да изнесе једну чашу вина,
0123 ”И симита хљеба бијелога,
0124 ”Да причести два брата Јањића,
0125 ”Прије смрти о мањој гријоти. ”
0126 Ал’ да видиш душевне ђевојке,
0127 Трчи млада доље на сокаку
0128 Преметнула крпе про рамена,
0129 У руци јој пунан кондир вина,
0130 А у другој сомун хљеба врућа,
0131 Тено пружа Јањићима вино,
0132 Али су им савезане руке.
0133 Куми Турке лијепа ђевојка:
0134 ”Богом браћо, Сарајлије Турци!
0135 ”Отпустите Јањићима руке,
0136 ”Нек заложе хљеба бијелога,
0137 ”И попију вина црвенога,
0138 ”Те причесте по закону своме. ”
0139 Турци били, Бога вјеровали,
0140 Попушташе обојици руке,
0141 Богдан једе и сркуће вина,
0142 А Маријан загледа ђевојку:
0143 ”А ти ли си, моје несуђење!
0144 ”Клела си ме, пак си ме уклела,
0145 ”Ја те не хћех, бабо ми те дава. ”
0146 Ђевојка га муком замукује:
0147 ”Муч’ , Марјане, ујела те гуја!
0148 ”како ће те јутрос и ујести,
0149 ”Ако чују наоколо Турци. ”
0150 Турци сједе, мало починуше,
0151 Луле пуне, а у чакмак крешу.
0152 Кад то виђе племенита Мара,
0153 Мудра била турке преварила,
0154 Пред њим’ баца злаћене дукате:
0155 ”На те Турци дара и бакшиша,
0156 ”Све пред душом два брата Јањића. ”
0157 На благо се Турци слакомише.
0158 Побацаше луле и дуване,
0159 Ко ће боље сакупит’ дукате;
0160 А ђевојка јуначког кољена,
0161 Притрчала Јањићу богдану
0162 Скида покров с деснога рамена,
0163 У покрову сабља замотана,
0164 Па с лијева младу Маријану
0165 Овако им цура вели тајно:
0166 ”Сад удрите док мицат’ можете
0167 ”А ред вам је мријет’ свакојако. ”
0168 Кад се браћа сабаљ’ добавише,
0169 Јуришаше, Бога споменуше,
0170 И смртничке на Турке удрише,
0171 Њих двојица а тридест Турака.
0172 Посјекоше десетак Турака,
0173 Док Маријан рана допануо,
0174 У балчаку сабљу саломио.
0175 Те му б’јеле савезаше руке,
0176 Па удише на сама Богдана.
0177 Богдан маше сабљоми десницом,
0178 Бога моли, а брата кликује:
0179 ”Опрости ми, брате, при самрти!
0180 ”А ти да си прост и благословљен. ”
0181 То гледала Сарајка ђевојка,
0182 Пуче цури срце на четворо,
0183 Види цура ђе ће погинути
0184 А Марјана пасом савезана,
0185 Па полеће као ластавица,
0186 На Турчина мртва и крвава.
0187 Извуче му ножа из корица,
0188 Па Марјану прекида конопа,
0189 И руке му мало доватила.
0190 Кад с’ маријан добавио рука,
0191 Он уграби ножа у ђевојке,
0192 Па запјева танко гласовито:
0193 ”Тешко брату без брата од мајке!
0194 ”Не бој ми се , мој брате Богдане!
0195 ”Ако сам ти и допао ранах
0196 ”Живо ми је срце у њедрима. ”
0197 Тако пјева, а сијече Турке.
0198 Када Турци виђоше Марјана,
0199 Плећи даше, а бјежати сташе,
0200 Побјегоше варош-Сарајеву,
0201 Грлом кличу а авазом вичу:
0202 ”Аман, Турци, наши соколови!
0203 ”Побјегоше два Јањића млада. ”
0204 За њима се поточ отиснула,
0205 Бјеже јадна браћа без обзира,
0206 А ђевојка за њим пристајала,
0207 Те дозива два Јањића млада:
0208 ”О Јањићи, црн вам образ био!
0209 ”Зар ће те ме овђе оставити
0210 ”Невјерену ни прстеновану,
0211 ”Да ме кољу Сарајевски Турци,
0212 ”Ил’ у гори огладњели вуци? ”
0213 Обазре се Јањићу Богдане,
0214 И кад виђе Сарајку ђевојку,
0215 Проговара брату Маријану:
0216 ”Маријане, брате од матере!
0217 ”Причекајмо овђе на ђевојку,
0218 ”Боље нам је овђе погинути
0219 ”Него младу онђе оставити. ”
0220 Ту је браћа мало причекаше.
0221 Нешто им се даде погледати,
0222 Кад се поље маглом замаглило
0223 Од турскијех коња и хатова
0224 У поћеру младим Јањићима.
0225 Али њима Бог и срећа дала,
0226 Укрише се у гору зелену,
0227 Те кроз лишће и зелену траву
0228 Укрише се путем странпутице,
0229 Здраво до’ше завичају своме;
0230 Привјенчаше Мару за Марјана
0231 Бог им даде лијепа порода:
0232 Пет синова и шесту ђевојку,
0233 Да се браћа поносит’ могу,
0234 А сестрици с браћом заклињати.
0235 Кажу људи истина је било,
0236 Нам’ се, браћо, свако добро свило.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.