Дакле тако...

Дакле тако...  (1861)  Писац: Лаза Костић

Дакле тако, тако дакле,
Све је само пуста лаж?
Место сунца црни пакле,
Место раја љута враж?

У оку ти лажа гори,
Та зато је црно зар?
К’о што сунце да изгори
Па остане само гар.

Из ока се лицем врне,
Лажа прима други вид,
Пурпуром се заогрне,
Људи кажу да је стид.

А на усти, ту се стани,
Ту је престо краљичин,
Са душека рујовани
Влада мачем језичним.

Смеј се само, нек’ се шире
Ти душеци румени,
Погле како ситно вире
Бели зуби студени.

Смеј се само, само шири
Кивне твоје зубиће,
Та они ће лаж да смире,
Смлавиће је, уби ће.

Ох! ал’ све те дивне лаже,
Све те лаже да ми даш,
Па ма и то што ти кажем,
Па ма и то била лаж.

Извор

Даница, 30. септембар 1861. Број 27. Година II, стр. 422.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 116 година.