Граов лаз

Граов лаз  (1864)  Писац: Лаза Костић

​

Тако рече кнез Данило,
А кнежево десно крило
Одполети лака лета
Крају малом кршна света,
Одкуд оно јека звони
Соколова и јунака
И одсевак бритка мача
Са јуначки сукће бедри,
Те по небу звек корача,
Те небеса сев му ведри;
Одкуд оно јаук тоне
У кршеве и у роне,
Ка’ од зверја и јакрепа,
Те до срца земљу цепа;
Зверски Турци одкудана
Испод српска јатагана
К’о звериње љуто вриште —
Надлети се на бојиште.
Кад угледа муке беса
Од косовска правитеза,
Занесе се од потреса
Десно крило светла кнеза,
Занесе се од милина,
Нетом паде
На колено српске наде,
Паде слуга пред Данила.
Шта је, слуго, шта је, Вуче?
Да л’ победи Србин јуче,
Да л’ победи? ил’ — по — беди?
Кнез Данило руди, бледи.
Ал’ му соко пробеседи:
Свршено је, свршено је!
Име твоје,
Српско име, име наше,
Надјачаше.
Веће муке, већи лови
Не беу га сатрт’ кадри,
А камо ли већил ови,
А камо ли штене Кадри.
Турчин паде,
Разнешен је на комаде,
Оле паше
Паше — паше!
Та ни један не утече.
Срб-соколе све посече.
Гласник један оде само,
Задржат’ га није смео,
Није тео,
Пустио га мирна, здрава,
Гласник тај је — српска слава!
Оде гласник, оде, оде,
Чедо Српства и слободе,
Да по свету носи глас,
Име српско, граов лаз.

Извор

Даница, 21. јун 1864. Број 25. Година V, стр. 385.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 116 година.