Годину дана „Српског народа”
| Годину дана „Српског народа” (1943) Писац: Велибор Јонић |
Пре годину дана изишао је први број нашег листа. У њему смо рекли да лист покрећемо да бисмо „наш народни препород олакшали и убрзали”. Није на нама да судимо да ли смо и уколико смо своје обећање испунили, али једно знамо: наш народни препород је данас стварност, коју нико, па ни наши непријатељи не могу оспорити. Српски народ, иако под најтежим околностима, снашао се и нашао себе. Он је одлучно кренуо српским путем, на који га је генерал Недић упутио.
Уверени да само тим, српским путем наш народ може доживети свој препород, ми смо се трудили да испитамо и објаснимо у чему је и какав је тај српски пут. Осећајући сву тежину тога задатка, ми смо трагали по нашој прошлости, васкрсавајући све позитивне личности, као и културне и моралне вредности, које су наш народ и у прошлости чувале и очувале.
То враћање у прошлост било нам је потребно да бисмо кроз њу нашу данашњост боље разумели, а преко овог сагледали и нашу будућност. Све ово нас је само још више учврстило у уверењу да ће наш народ — крај свих патњи и тешких искушења до којих га је онај други несрпски пут довео — пребродити све тешкоће и доживети лепшу будућност.
Ту нашу веру у животну снагу нашег народа трудили смо се да пренесемо и на наше читаоце. Мислимо да смо у томе имали успеха, и то је оно што нам даје снаге да своје дело и даље наставимо. На уму нам је стално она песникова реч:
„У добру је лако добар бити,
На муци се познају јунаци.”
Да, истрајати до краја са својим народом, то је дужност праве народне интелигенције. Она мора са њим делити добро и зло, мора га опомињати и упућивати, мора бдети над њим као мајка над својим чедом. У служби народу лежи њен први и најважнији задатак, јер сви смо ми пролазни и смртни, а само народ је вечит.
Наш ће лист и убудуће служити српском народу. Људи окупљени око нашег листа схватају ту службу светом службом, молећи се Богу да их просветли и да им снаге да свој задатак испуне до краја и како ваља.
Извор
[уреди]Српски народ, 3. јун 1943. Број 21. Година друга.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велибор Јонић, умро 1946, пре 80 година.
|