Говор министра В. Јонића у Нишу

Говор министра В. Јонића у Нишу  (1944)  Писац: Велибор Јонић

Браћо и сестре Нишлије,
Ми данас, са осталим народима Европе, преживљујемо тешке и критичне тренутке. Ви пратите догађаје из штампе и ви сами доносите суд о њима. И шта видите? Видите Англо-Американце како су читаву Европу закрвили и онда је препустили њеној судбини. Ви се добро сећате како су Англо-Американци гурнули били пољски народ у један рат који му није био потребан. Обећавали су му златна брда, обећавали су му помоћ са свих страна; међутим, та помоћ није дошла ни са које стране. То се поновило са осталим народима Европе, па и са нашим народом. Англо-Американци хоће да упропасте Европу и да је поруши. Није им доста што овај рат не воде својом крвљу већ крвљу других народа, већ хоће читаву Европу да поруши и да њене градове и села претворе у прах и пепео. А знате ли зашто?
Зато, јер је г. Рузвелт имао у својој земљи неких 15 милиона незапослених радника и, да би решио питање њихове незапослености, он је њих прво мобилисао као војнике, а сада руши један град за другим у Европи, да би после рата они имали запослења у порушеној Европи. Зашто ти плутократско-јеврејски газдаши нису решили питање незапослености на неки други човечнији начин? Зашто не спроведу друштвену правду, па би било посла за тих 15 милиона незапослених у њиховим земљама. Али, они хоће да то питање реши на рачун других народа, а не на рачун својих капиталиста.
Даље браћо, ми видимо данас Енглеску, која је целог века поповала о хришћанству, како читаву Европу препушта бољшевизму, ономе бољшевизму који данас, да би направио лепо лице, бира неког свога патријарха, пошто је претходно тај исти бољшевизам поубијао целокупно свештенство у Русији, и читав Балкан препуштају томе безбожничком и рушилачком бољшевизму, који нема за циљ ништа друго, него да пороби све народе и да их стави у службу једне идеологије која негира и Бога и све светиње и своди човека на животињу, објашњавајући да је човек исто што и свака животиња и да он нема никаквих других идеала и стремљења, него што су животињски инстинкти.
И ви данас видите какву судбину спремају српском народу. На челу балканског комунистичко-партизанског покрета налази се Хрват Јосип Броз, затим Хрват Иван Рибар док Србе треба да представља, после Милоша Обилића и Карађорђа, Моша Пијаде београдски Јеврејин. Из устава који су они спремили за тај будући Балкан видите да српске земље деле на неких пет-шест покрајина, а то је учињено зато, да би се на тај начин остварио и спровео у делo онај паклени план и она паклена завера која је склопљена противу српског народа, а који иду за потпуним уништењем његовим.
Да је ово тачно, погледајте шта раде партизани када уђу у неко српско село. Они убијају прве људе у селу, убијају учитеље, свештенике. То значи да они раде оно исто што су дахије намеравале да се учине са српским народом. И сва та недела чине под видом неког тобожњег ослобођења српског народа. Хоће да поубијају све виђене српске домаћине, не би ли остала само луда деца од 7 година, јер би онда могли да раде шта хоће.
Дакле, са једне стране расцепкати српске земље у комаде, да српски народ не буде јединствен, а са друге стране поубијати све оно што је у њему водећи човек, како би се паклена намера уништења српског народа могла да спроведе у дело.
Ви сте читали у новинама да је тај Тито, који је сада постао некакав маршал, слао делегације у Каиро да би кобајаги преговарао са емигрантском владом. Том приликом они доводи у питање и Краљев престо. Али они при том заборављају једно, заборављају да овде, на овоме тлу, још има Срба, још живи српски народ. Они заборављају да је провиђење послало српском народу једног јунака и ратника, генерала Милана Недића, који зове све Срби да се окупе око њега да би осујетили паклену намеру која је скована противу српскога народа.
И зато, браћо и сестре, нека се нико не вара! Дошао је тренутак, када у Србији и у српском народу могу постојати свега два фронта. У једном фронту су међународни партизани са несрбима на челу, а други фронт, то је фронт националних Срба, под вођством генерала Милана Недића.
Све што је родољубиво и честито у овој земљи, мора се сврстати као један човек чврсто у тај национални фронт. Све старе размирице и зађевица заборавите и баците сада у страну, јер данас нема времена да се Срби гложе и расправљају. Сви морамо имати на уму само оно наше гесло „Само слога Србина спасава”. Јер, браћо, нису још сва искушања прошла. Ко зна шта још чека српски народ. Да би смо свим тим искушењима одолели, да бисмо остали живи, да би српски народ остао жив, све оно што је здраво и национално у њему мора бити сврстано у чврсте редове.
Бољшевизму и партизанима морамо огласити рат до истраге. Или ми њих морамо утаманити, или они нас — треће је немогуће!
Видите, немачки народ пре неколико стотина година био је у сличном положају у коме се данас налази српски народ. Они који су учили школу, знају да је у XVII веку у Немачкој беснео тридесетогодишњи рат. Тридест година су на земљишту Немачке војске разних народа крстариле. Тридесет година су те војске харале и пљачкале немачки народ и можете мислити у каквим се приликама налазио немачки народ за то време, када је пре тридесетогодишњег рата немачки народ бројао 15 милиона становника, а када је после тога рата остало било свега пет милиона Немаца. Од тих пет милиона постала је данас Велика немачка нација. Тај немачки кнез био је Фридрих Вилхелм који је рекао: „Ја морам да још док рат траје извршим консолидацију своје државе”. Он је организовао војску, завео ред и мир у градовима и обезбедио на тај начин будућност немачком народу. Ми Срби морамо данас то исто да урадимо.
Браћо моја, сви ми данас морамо бити јунаци. Али јунаштво данашњег времена не састоји се у томе да се одлази у шуму и одатле тражи ослобођење, него је данас јунаштво остати на своме дому, у своме селу и у свом граду и одржавати мир и ред. То је данас највеће јунаштво. Јер сви ми, који смо данас у редовима генерала Недића, не дамо никоме да буде већи националиста или већи јунак од нас.
Браћо, сви ми који смо у влади генерала Милана Недића, верујемо у животну снагу српског народа и уверени смо да ће он из овога рата изаћи жив и велик.
Живео српски народ! Живео генерал Недић!

Извор

Српски народ, 1. јануар 1944.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велибор Јонић, умро 1946, пре 80 година.