Говор Хитлера 1. маја 1933.
Немачки другови и другарице, дошао је мај. Тако почиње једна немачка народна песма. Столећима је овај дан био симбол дана доласка пролећа, био је симбол радости и уверења. Дошло је после једно време које је овај дан присвојило и прокламовало дан радости и наде као дан унутрашње борбе. Раширила се наука која је покушала да дан буђења природе, дан очигледног наступа пролећа, претвори у дан мржње, крвопролића, братоубиства, борбе. Деценијама је овај дан био споменик који је раздвајао немачки народ, споменик унутрашње поцепаности. Дошло је време разума. Данас можемо запевати: Дошао је мај, наш народ је васкрсао! Симбол класне борбе претворен је данас у симбол части и јединства нашег народа. Зато је дан буђења природе дан поновног повратка части нашем народу. Радни народ, који не познаје баријере и уске границе, који није везан само уз фабрику, биро и службу схватио је правилно значење првог маја [?] овамо.
Немачки народ трпи невољу не зато што му недостаје агилност, већ што га је упропастила класна борба. Од резултата ове класне борбе ми се учимо, ми смо и научили много.
Први је наш задатак да се међусобно упознамо. Растргани, у звању и у лудилу које се зове класна борба, ми морамо наћи пут један другом. Тешко је порушити све оно што је 70 година политика учила, политика која је раздвајала наш народ. Али, ја вам кажем, оно што је човекова лудост саградила може његово сазнање опет да преброди. Процес стапања и приближавања нашег народа није процес који се може извршити за једну годину дана рада. Али, ми смо ипак решени да испунимо овај велики задатак, који нам намеће немачка историја. Ако неколицина Немаца не буде хтела сама од себе да поради на овом стапању у један јединствени народ, ми ћемо их силом на то присилити. (Бурно одобравање и клицање: Браво! Хајл!)
Од сада ће 1 мај остати столећима дан немачког рада, који ће националне раднике окупљати да бар једном у години пруже један другом руке. Зато постављам за овај дан лозинку: Поштујте рад, цените радника!
Ништа велико на овоме свету није поклоњено, већ је извојевано. Ми желимо и даље да радимо и да се боримо. Данас први пут славимо први мај у знаку националног јединства. Зато ћемо рећи који су нам циљеви у будућности.
Желимо да нови дух у Немачкој остане и да се јача под победоносном заставом немачког васкрса. Ову заставу ћемо бранити од свакога ко покуша да је скине.
Желимо да у нашем народу пробудимо самосвест.
Желимо да изведемо немачки народ из заблуде о двојности, о две класе у уверењу да је народ другога реда. Времена понижења су прошла. Пред нама је почетак новог века: стварање велике Немачке.
Желимо да уверимо наш народ да није слаб. Народ је јак ако сам жели да буде јак. Ново стечено јединство дало је нову унутрашњу снагу.
Желимо да уверимо наш народ да нас нико више не може угњетавати и присиљавати. Та су времена прошла.
Желимо да ојачамо веру народа у самог себе.
Ове наше жеље ми ћемо и документарно прокламовати.
Желимо да искоренимо у нашем народу уверење да мануелан рад је срамна ствар. Наша је непоколебива одлука да заведемо општу обавезу рада, како би сваки појединац, био он племић или сиромах, богат или интелектуалац, једанпут у животу осетио важност мануелног рада, да се научи радити и научи слушати.
Желимо, у овој години први пут да остваримо велики етички дух рада и мануелног рада.
Ове године улазимо у прву етапу организације привреде. Наше је основно уверење да нема напретка ако он није нашао корене у сељаку, јер тек када оздрави сељак оздравиће и цела привреда. Често ћемо почети код сељака, и порадити на његовом оздрављењу.
Даљи је наш задатак да уклонимо беспослицу стварањем прилика за рад.
И на крају, намеравамо да се бацимо на обарање неподношљиве каматне стопе (Бурно одобравање и усклици: Браво!) И овде ћемо да спроведемо одлучно оно што је за сваког националсоцијалисту већ годинама било разумљиво.
У трговинској политици осигураћем[о] делетност немачке продукције, да при томе не уништимо немачког земљорадника.
Ми хоћемо да радимо, и ми ћемо радити! Ми смо присталице националне државе. Немац ће наћи своје спасење.
На крају, све би ово било залудно ако нас при томе не би пратио благослов Свевишњега. Ми хоћемо да радимо и у борби да решавамо наше проблеме. Знамо, да ћемо при том наићи на тешкоће, али ћемо их пребродити. Знамо, да нам нико ништа неће поклонити. Наш пут у будућност биће исто тако тежак као што је био 14-годишњи пут до васкрса. Цео свет нас прогони. Ми хоћемо мир, а они неће наше право на живот, не признају нам заштиту отаџбине. Када је тако цео свет противу нас, онда ми морамо постати још више једно (Усклици: Хајл!). Они неуморно могу чинити што хоће, а ми никада нећемо савити кичму, никада признати јарам. Поклич за једнаким правом никада неће у Немачкој нестати. Не надајте се да ће се испунити оно што вам говоре наши издајници. Немачки народ је дошао себи. Ниједан човек неће више трпети понижење. (Бурно и дуготрајно клицање: Хајл!).
Ми желимо, да остваримо нашу обнову, путем вредноће и истрајности, желимо да ном [sic: нам] се поново врати наша част. Ми не молимо Свемогнога: Ослободи нас! Ми желимо да радимо и заједнички да да [sic] се боримо. А када дође час, ми ћемо ступити пред Њега и рећи: Господе, ти видиш нашу беду. Немачки народ није нечастан, сраман и безверан. Немачки народ је поново јак, својим духом, својом вољом и својом истрајношћу. Господе! Ми не одлазимо од тебе, Благослови нам, дакле, нашу борбу за слободу немачког народа и отаџбине.
Види још
[уреди]Извор
[уреди]Време. 3. мај 1933. Београд, год. XIII, бр. 4067, стр. 2.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Адолф Хитлер, умро 1945, пре 81 година.
|