Говор Димитрија Љотића омладинцима

Говор Димитрија Љотића омладинцима  (1942)  Писац: Димитрије Љотић

Смедерево, 26. априла

Родитељи смедеревских ђака и студената били су у недељу присутни заклетви коју су њихови синови положили за обнови земље и духовни препород свога народа.

Још рано изјутра три чете од преко 150 младих људи промарширале су кроз град и у савршеном реду дошле на службу Божју у Саборну цркву. Већ само узорно марширање показало је да обвезници нису узалуд провели првих неколико дана у касарнама на Царини. После службе Божје обављена је свечано заклетва у великој сали Гранд-хотела. Сва места, до последњег, била су испуњена. Поред родитеља и родбине обвезника запажен је нарочито велик број ваншколске омладине, која још није могла да буде позвана, а која се веома интересује за рад и живот својих другова у радној служби. По доласку изванредног комесара Димитрија Љотића, коме је дежурни официр поднео рапорт, отпочео је црквени обред. Чинодејствовао је протојереј Милан Благојевић.

Пре заклетве прота Благојевић упутио је обвезницима неколико очинских савета.

Указујући на несрећу коју је српски народ доживео, прота Благојевић је, између осталога, казао:

— Баш зато што смо се разишли од Божје воље, која је наше претке руководила у сваком њиховом делу, ми смо доживели несрећу у којој се данас налазимо. А ви сте они који сте позвани да се повратите на пут предака, да својим делима испуњујете Божју вољу.

Потом је командант националне службе замолио изванредног комесара за обнову Смедерева да са своје стране упути неколико речи обвезницима. У овом скоро једночасовном говору Љотић је упоредио данашњи дан са истим даном прошле године, када је Врховна команда југословенске војске објавила капитулацију. Развијајући своју мисао да је 18. априла 1941. године значио свршетак једног периода нимало славног ни часног по наш народ, док тај исти дан годину дана после значи враћање старом српском народном духу, чему је доказ баш ова заклетва.

Љотић је рекао:

— Наше народно и државно животно стабло било је пре годину дана потпуно посечено. И ми смо се у бризи питали, да ли је народни корен остао нетакнут. И дошло је искушење једно за другим: слом и потом комунистичка побуна. Свако за себе било би тешко, а оба заједно су још тежа. Међутим, народни корен ипак није био уништен. Јавила се омладина баш из наших редова, која је схвативши озбиљност тренутка и замашност задатка одлучила да по цену сопствених живота осигура свом народу бољу будућност. Ви сте данас ту да наставите њихово дело: што они постигоше пушком на рамену, употпуните ви ашовом у руци.

Речи изванредног комесара за обнову Смедерева, Љотића, праћене су живом пажњом како од стране обвезника тако и од присутног грађанства. На крају је говорник испоручио поздраве председника српске владе генерала Милана В. Недића и министра просвете Велибора Јонића, који жали што и поред своје најбоље воље није могао лично да присуствује свечаности.

Најзад се командант обавезне националне службе у Смедереву обратио грађанству захваљујући му на бројној посети, као и комесару коме је заблагодарио на свима његовим напорима око обезбеђења рада националних служби. Читањем поздравних телеграма упућених председнику српске владе генералу Милану В. Недићу и министру просвете Велибору Јонићу свечаност је завршена.

Грађанство се разишло под утиском озбиљних речи изванредног комесара Љотића. А кад су на свршетку обвезници промарширали поново кроз град с песмом, сваком је било јасно да су ови млади људи весници нових, лепших и срећнијих дана.

Извор

• Љотић, Димитрије В., Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945., Задруга, Нови Сад, 2001.