ГЕНИ РОДА И МЛАДИ СРБИН (1847)[2]
Млади Србин:
Куд год оком ја погледим
Нечастије само видим:
У окови Босна тужи
И код свију помоћ тражи;
Не долази помоћ та
Залуд Српска нада сва.
Гени Рода:
Утеши се син Босански
Није вeчни оков Турски;
Јошт је моћна наша рука
Победи ће њеног врага,
Просину ће сунце њој
И осталој браћи свој.
Млади Србин:
Усред наше домовине
Ја проводим дане тужне
Ер неслога славу гаси
И све што нам земљу краси
Док смо сложни били ми
Стрепили су врази сви.
Гени Рода:
И ја, који брижно лебдим,
Од неслоге братске стрепим;
Ал ће синутʼ лепа Зора
Пробудити Србе скора,
И видеће сваки тад
Какав распра има плод.
Млади Србин:
Кажи, кажи благи Гени
Непостижну тајну мени
Каква сила српством влада
И води га све да страда?
Ах! то сам ти знати радʼ
Да мʼ не цепа срце јад!
Гени Рода:
То је воља вишњег Бога
Зла да трпе Срби многа,
У страдање да се сложе
Злоби сваки да одкаже,
Брат да љуби брата свог
На то зове Србе Бог.
Млади Србин:
Свани, свани срећни дану
Да ја видим браћу сложну,
Оружану против врага
На одбрану дома свога —
Ја ћу стати у тај круг
Веран битʼ ћу брат и друг.
Гени Рода:
Та те ватра лепо дичи
Српском сину и приличи,
Да оружа дух бодрошћу
Срце своје храброшћу
Пак на сусрет врагу свом
Као са муњом страшни гром!
