Вјетре!
| Вјетре!… (1897) Писац: Јован Дучић |
Вјетре, разбигорче, хладним крилом својим
Што расипаш лисје и цвјетиће бл’једе,
Што помамно хујиш по пољима мојим
И ломиш се силно о брегове сј’еде.
Гњев ужасни стишај, склопи крила ледна
Док демонском снагом не полетиш с нова!
Гле, у тавној сјенци долиница једна
Пуна бл’једих хумка и пуна крстова.
О заспи је лисјем и гомилом цв’јећа,
Нек не мами ведро око из далека,
И срце што љуби не подсјећа вјечно
Да јесење једно и на њега чека!…
Мостар.
Извор
[уреди]Босанска вила, 15. октобар 1897. Бр. 19. Година XII, стр. 289.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.
|