Војевање на Куче (1856.)

0001 Вино пију српске војеводе,
0002 На Цетињу пољу широкоме,
0003 У бијелу двоју књажевоме,
0004 Међу њима Петровићу књаже.
0005 Кад се вина ладна напојише,
0006 Тер им вино уљезе у лице,
0007 А ракија поче говорити,
0008 У вино се збора зађедоше,
0009 А највише зборе за јунаштво,
0010 За јунаке српске витезове,
0011 За Милоша и друге војводе,
0012 Како они славно ратоваху
0013 Са Душаном и царом Лазаром,
0014 Српском сабљом проширише царство,
0015 На три мора бјеху господари,
0016 Док се пошљед издајице наше,
0017 Те турскоме цару прибјегоше,
0018 Славно наше царство издадоше,
0019 Издадоше царство и Лазара,
0020 Српско царство паде у сужањство,
0021 Те и данас стоји у поданство,
0022 Дворе Срби туђе господаре,
0023 Без јадине Црне Горе мале,
0024 Црна Гора мала и нејака,
0025 Те ми такву силу неимамо,
0026 Да ми српско царство избавимо,
0027 Да не стоје Срби у поданство,
0028 А други ни ко помоћи нема.
0029 Тадар рече Петровићу књаже:
0030 "Црногорци, моја браћо драга!
0031 "Што зборите, што је давно било
0032 "Од издаје народа српскога?
0033 "Србима је од старине дато,
0034 "А да има вазде издајника,
0035 "Те не дају подигнути царство,
0036 "Ка’ и данас племе Дрекалово
0037 "И нахија Кучка сваколика,
0038 "Која она иде у Турака,
0039 "И издаје Црну Гору малу.
0040 "Зато ми се труђаше владика,
0041 "И Кучима благо просипаше,
0042 "Человође њихове бијаше,
0043 "Да не иду Кучи у Турака,
0044 "Да не грде српски народ славни:
0045 "Ал’ то њему све поништа пође,
0046 "Јер га Кучи слушат’ не хоћаху;
0047 "Пошто Петар умрије владика,
0048 "Ја сам Куче по реду молио,
0049 "Да се они прођу од Турака,
0050 "И дава’ им моју вјеру тврду,
0051 "Да ће њима бити опрошћена
0052 "Сва издаја до данашњег дана,
0053 "И да ћу им метнут’ сенатуре,
0054 "Капетане, војводе, сердаре,
0055 "Да шетају по Цетињу равну
0056 "Са господом српском изабраном,
0057 "К мене Кучи доћи не шћедоше,
0058 "Нит’ на вјеру моју погледати,
0059 "Јер не знаду части ни поштења,
0060 "Нити носе имена српскога,
0061 "Него и сад иду у Турака,
0062 "Те ми лижу скадарске сахане,
0063 "С тијем грде Црну Гору малу
0064 "И остала Брда сваколика,
0065 "А жа’ ми је подизати војску
0066 "И ришћанску проливати крвцу,
0067 "А без тога то се проћи неће."
0068 У ријечи у коју збораше,
0069 Ево књазу ситна књига дође
0070 Од Брскута и Братоножића,
0071 Од његова вјерна капетана,
0072 Од сокола Милошевић-Вука,
0073 У књигу га Вуче поздрављаше,
0074 И овако у њу говораше:
0075 "На знање ти мио господаре!
0076 "Јучер мени Кучи ударише,
0077 "Десет мене кула запалише,
0078 "Седам осам брата погубише,
0079 "Ја сам браћу осветио дивно,
0080 "Убио сам двадесет и четири,
0081 "Ал’ се више држати не могу,
0082 "Јер је веља Кучка гора тврда,
0083 "А придошли у помоћ им Турци,
0084 "Хоће Брскут село да опале,
0085 "Но ми помоћ, мио господаре,
0086 "На невјеро племе Дрекалово."
0087 Кад књаз Данил књигу проучио,
0088 Он срдито на ноге скочио,
0089 Војводама ријеч говорио:
0090 "Е војводе, моја браћо драга!
0091 "Ево мене ситна књига дође
0092 "Од мојега Вука капетана,
0093 "Јучер су му Кучи ударили,
0094 "И доста му квара учинили,
0095 "Но на ноге, моји витезови!
0096 "Похитајте у нахије своје,
0097 "Поздравите моје капетане,
0098 "Куп’те војску на Куче камене.
0099 "Ти војводо, Петровићу Мирко!
0100 "Ти пред војском да си человођа,
0101 "Узми уз пут Брда сваколика,
0102 "Хајде с војском на воду Морачу,
0103 "Ту ћеш с војском табор учинити,
0104 "Зови Куче на предају листом,
0105 "Да с’ ришћанска крвца не прољева;
0106 "Ако ли ти не шћодоше доћи,
0107 "Него с тобом боја затурише,
0108 "Пушти, брате, силну војску твоју
0109 "На злосретно племе Дрекалово,
0110 "С’јеци, пали, ништа не поштеди,
0111 "Но изгори Куче свеколике,
0112 "Исијеци Кучке невјернике,
0113 "Који су нам пуно додијали,
0114 "И на вјеру благо однијели,
0115 "И с Турцима на нас ударили."
0116 Кад војводе књаза разумјеше,
0117 Сваки пође у нахију своју
0118 Купит’ војску на Куче камене,
0119 А скочи ми Мирко војевода,
0120 Свога књаза пољуби у руку.
0121 Пак припаса свијетло оружје,
0122 А млађи му ђога изведоше,
0123 Виловита ђога окрочио,
0124 Обрну га низ Цетиње равно,
0125 Пође Србин на Куче камене,
0126 А за њиме војска сваколика;
0127 А кад дође у Бјелопавлиће,
0128 Он довати перо и хартију,
0129 Па ми ситну књигу направио,
0130 Књигу шаље у Морачу доњу,
0131 Сенатуру Церовић-Новици,
0132 У књигу га поздравља војвода:
0133 "Е Новицо, српска поглавицо!
0134 "Заповијед имадеш од књаза,
0135 "Како примиш лист књигу бијелу,
0136 "Скочи брже на ноге јуначке,
0137 "Пак поздрави све три капетана,
0138 "Куп’те Ровца и Мораче двије,
0139 "И Ускоке крваве јунаке,
0140 "Хајде с војском на Ком на планину,
0141 "На Верушу тамбор учините,
0142 "Јер хоћемо Куче да харамо,
0143 "Невјернике наше да ћерамо;
0144 "Али немој приђе ударити
0145 "Док не чујеш младе Црногорце,
0146 "Ђе су они заметнули кавгу,
0147 "Тадер пушти силну војску твоју,
0148 "Удри, Ноко, низ Куче камене,
0149 "Ми на Убле да се састанемо."
0150 Кад Новици ситна књига дође,
0151 Добар јунак на ноге скочио,
0152 Те окупи Ровца и Морачу
0153 И Ускоке крваве јунаке,
0154 Пође с војском на Ком на планину,
0155 На Верушу тамбор учинио;
0156 Међу тијем Мирко војевода
0157 Дође с војском на воду Морачу,
0158 Ту је вељи тамбор учинио,
0159 Из тамбора ситну књигу пише,
0160 Тер је шаље у Дрекаловиће,
0161 Тер пчоздравља Куче свеколике:
0162 "На знање ви, кучке поглавице,
0163 "Да дођете на воду Морачу,
0164 "Да се св’јетлом књазу поклоните,
0165 "И његову руку прифатите,
0166 "Да се црна крвца не прољева,
0167 "Јер ја жалим кучку сиротињу,
0168 "А дајем ви моју вјеру тврду:
0169 "Животу вам ништа бити неће.
0170 "Ако ли ми сутра не дођете,
0171 "Ја ћу пуштит’ силну војску моју,
0172 "С војском листом Куче прегазити,
0173 "Нећу штеђет’ ни старо ни младо,
0174 "Што под сабљом ударити нећу,
0175 "Јер је холост ваша додијала."
0176 Кад Кучима ситна књига дође,
0177 На књигу се Кучи побрукаше,
0178 Па ми с оне другу направише:
0179 "Не будали, Мирко војевода!
0180 "Што ће твоја учињети војска,
0181 "Док је браће три хиљаде Куча,
0182 "Пак док нам је Скадар на Бојану
0183 "И његове љуте Арбаније,
0184 "Брзо ће нам у хиндату доћи,
0185 "Твоју ћемо пашћерати војску
0186 "И грдну је натраг оправити."
0187 Кад војводи ситна књига дође,
0188 И кад виђе, шта му књига пише,
0189 Он од земље на ноге скочио,
0190 Стаде српску разређиват’ војску.
0191 Прво српске поглавице зивну,
0192 Сенатура Радовића Блажа
0193 И сердара Бошковића Мата
0194 И војводу Матановић-Ђура:
0195 "Ево вама листом Бјелопавлић’
0196 "И пред њима сви три капетана,
0197 "Хајте с војском пут Медуна града
0198 "На крваво село Поповића,
0199 "Живијем га огњем изгорите."
0200 Па ми другу поглавицу зивну
0201 Од Пипера Јола Пилетића:
0202 "Е сердаре, Пилетићу Јоле!
0203 "Ево тебе сви Пипери листом
0204 "И пред њима сви три капетана,
0205 "Хајде с војском на Медуну граду,
0206 "Узми града, немој погинути."
0207 Пак призива три српске војводе,
0208 Чева равна Петра Вукотића
0209 И од Цуца Милоша сердара
0210 И сердара Шутиновић-Јова:
0211 "Ево вама нахија катунска
0212 "И пред њоме добри капетани,
0213 "Хајте с војском на село Косора,
0214 "Ђено јесте понајвише војске,
0215 "Брзо Косор село освојите,
0216 "И живијем огњем изгорите,
0217 "Нек је фала и мене и вама."
0218 Пак он призва двије поглавице,
0219 Сенатура Бољевића Тура
0220 И сокола војводу Ивана:
0221 "Дижи, Туро, црмничку нахију
0222 "И пред њоме хабре капетане,
0223 "Удри с војском на село Загреду.
0224 "Ти, Иване, љешанска војводо!
0225 "Ти окрени љешанску нахију,
0226 "Па ћеш с твојом војском ударити
0227 "Спрема Тура на Ракће крваве,
0228 "Брзо оба села освојите,
0229 "И живијем огњем изгорите.
0230 "А ја идем на Убле широке,
0231 "Ђено јесу понајтврђе куле,
0232 "Собом водим ријечку нахију,
0233 "И пред њоме двије војеводе,
0234 "Сенатура Лукетића Сава
0235 "И војводу протопопа Ђура
0236 "И њихове добре капетане,
0237 "Да освојим Убле, ако Бог да."
0238 Кад војвода сву војску разреди,
0239 Овако је њима говорио:
0240 "Браћо моја, српске поглавице!
0241 "Кад ми сутра с војском ударимо
0242 "На нахију Кучку свуколику,
0243 "Биће доста у затвору Куча,
0244 "А бити ће шњима и Турака,
0245 "Но се немој који препанути,
0246 "Да би натраг узмакнуо с војском,
0247 "Змија да га не удари љута!"
0248 Кад војводе Мирка разумјеше,
0249 Војводе ми војску разлучише,
0250 Барјактари барјаке развише,
0251 Пак Морачу воду пријеђоше;
0252 Кад у јутро јутро освануло,
0253 Јоште није огријало сунце,
0254 Ударио Мирко војевода
0255 На невјерно племе Дрекалово,
0256 А удари Церовић Новица
0257 Од Веруше низ Куче камене.
0258 Е мој брате, чуда великога!
0259 Да се сада можеш придесити
0260 И очима чудо видијети,
0261 Кад удрише од свуд Црногорци
0262 На нахију Кучку свуколику,
0263 Јадни Кучи војску дочекаше,
0264 И по једну пушку истурише,
0265 Па ми своја плећа окренуше,
0266 А крвава села оставише,
0267 Црногорци села освојише,
0268 Па и живим огњем сажегоше,
0269 Па ми јадне Куче поћераше,
0270 Што стигоше, сабљи предадоше,
0271 За три уре, није више било,
0272 Листом Куче војска прегазила,
0273 Више Куча облак се навуче
0274 Од брзога праха и олова
0275 И од дима кула и чардака.
0276 Сад што ћу ти лакрдију дуљит’ ?
0277 Колико је каменијих Куча,
0278 Превијаче остануло није,
0279 А камоли куле ал’ чардака,
0280 Штоно није ватром изгорена;
0281 Ал’ утече стотина Турака,
0282 И са шњима млоге издајице
0283 У Гусињу граду бијеломе.
0284 А српска се повратила војска
0285 Водећ’ Кучко робје у сужањство,
0286 И на Убле тамбор учињела.
0287 Дају робје Мирку војеводи:
0288 Ал’ је Мирко срца милостива,
0289 Робовима живот опростио,
0290 Па се здраво натраг повратио.
0291 Невјерници Кучки остадоше
0292 Без имућа, кула и чардака,
0293 Без оружја, брата и синова.
0294 Тако ми се сваком догодило,
0295 Који хули свога господара,
0296 И издаје отачаство драго,
0297 И продаје себе у туђина!