Војвода Милош и брат му Драго

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Војвода Милош и брат му Драго

0001 Вино пије војвода Милошу
0002 У Поцере на Херцеговину,
0003 Служи му га остарела мајка.
0004 Ка’ се Милош напојио вина,
0005 Старици је говорио мајци:
0006 “Бог те клео, моја стара мајко,
0007 “Да ли сина већ нема којега
0008 “Нако мене једнога Милоша.
0009 “Ка’ се стају од Босне банови,
0010 “Од све Босне и Херцеговине,
0011 “Све ме, мајко, на диван позивју.
0012 “Ка’ се стану заклињат’ банови
0013 “Да ми држе слогу у народу,
0014 “Ја се кунем коњем и оружјем,
0015 “Е ја брата о’ заклетве немам.
0016 “Оруже ми рђа сподобила
0017 “А коњицу грива опанула,
0018 “Кунући се право и лукаво.”
0019 Тадер мајка говори Милошу:
0020 ”Ах не тако, војвода Милошу:
0021 “Не куни ме, драго д’јете моје,
0022 “Још сам сина имала једнога
0023 “По имену Драга војеводу,
0024 “Па је Драго поша у ајдуке
0025 “Ево има двадесет годинах,
0026 “Кад ти бјеше шики-колијеки.
0027 “Једном дође, па и опет пође,
0028 “Вет га стара гледала нијесам,
0029 “Но сам Драга прежаљела мога.”
0030 Каде Милош мајку разумио,
0031 Па је тако мајци говорио:
0032 “Богу, тебе, моја мила мајко,
0033 “Приправи ми лака брашненика
0034 “Да ја идем брата тражит Драга.”
0035 Ал’ се њему препанула мајка,
0036 Па овако њему бесједила:
0037 “А не, синко, војвода Милошу,
0038 “Е се Драго од свакога чува,
0039 “Па ме је страк и бојим се љуто
0040 “Да те с четом не изгуби Драго,
0041 “Јере тебе упознати неће.
0042 “Е се Драго цару дојадио,
0043 “Разбија му хане и дућане,
0044 “А сијече по друму карване,
0045 “Задаје му јаде свакојаке.
0046 “А тамо су хаине планине,
0047 “Ђе ми расту јеле суовре,
0048 “По сриједи стрижу соколови,
0049 “А по врху гарчу гавранови,
0050 “У коријен љута скромутина,
0051 “Из ње змије и јакрепци скачу,
0052 “Те млозини очи извадише,
0053 “Па ме је страк и бојим се љуто
0054 “Да и моје очи не изваде,
0055 “Но се прођи тога путовања.”
0056 А мој Боже, велике жалости,
0057 Како њега устаљаше мајка,
0058 Ма залуду, ништа не помаже,
0059 Него Милош коња сигураје,
0060 Па припаса свијетло оруже,
0061 А окрочи коња дебелога,
0062 Па отиде јунак уз планине.
0063 Докле дође у Кустуру граду.
0064 А кад дође у Кустуру граду,
0065 Ту ми нађе тридесет Турака,
0066 Па им Милош Божју помоћ дава:
0067 “Божја помоћ, тридесет Турака!”
0068 “Бог и с тобом, незнана делијо!”
0069 Кад уљеже Милош у механу,
0070 Они њему мјесто учинише,
0071 Па му дају вина и ракије,
0072 Па Милошу бијељаху вино,
0073 Присипаху сећер-медовину,
0074 Да опију војводу Милоша.
0075 Ал’ се Милош јаду досјетио,
0076 Мало пије вина и ракије.
0077 Па Милошу Турци говорише:
0078 “Богу тебе, незнана делијо,
0079 “Колико ти коњик кошта ждраљу?
0080 “Ајде пођи у конску одају,
0081 “Па избери од тридест хатова,
0082 “Баш избери којега ти драго,
0083 “За твојега ждраља великога.”
0084 А кад виђе војвода Милошу
0085 Да ће њега Турци погубити,
0086 Он је коњу грчки говорио,
0087 Ал’ му коњик клекну на кољена,
0088 А Милош му ниче на рамена.
0089 То гледају тридесет Турака,
0090 Не виђеше ни куд се обрати,
0091 А камо ли да увате ждраља,
0092 Да увате ждраља и Милоша.
0093 А кад Милош у планину дође,
0094 Па запјева из грла бијела,
0095 Пјева Милош ка и вила б’јела,
0096 Припијева Драга брата свога:
0097 “Је л’ те ђегођ, војевода Драго?
0098 “Ако би се на те удесио
0099 “Немо мене, брате, изгубити,
0100 “Ође тебе нема душманина,
0101 “Нако брата војводе Милоша.”
0102 То зачуло Драгишино друштво,
0103 Потрчаше Драгу у пећину,
0104 Па овако Драгу говораше:
0105 “Богу тебе, Драго војевода,
0106 “Од како је настала планина
0107 “Није таквог сносила јунака
0108 “Ка и данас што сноси једнога.
0109 “Такве силе виђели нијесмо:
0110 “На коњика ноге прекрстио,
0111 “А пали му низ рамена брци
0112 “Ка соколу низ кољена крила;
0113 “За појас му двије пушке мале,
0114 “О рамену везена шишана,
0115 “Попијева танко гласовито
0116 “А све тебе припијева, Драго,
0117 “Сва је твоја шлика и прилика,
0118 “Кажује се братом твојим, Драго,
0119 “По имену војводом Милошем.”
0120 А говори ајдучина Драго:
0121 “Богу вама, тридесет ајдука,
0122 “А ја брата немам никаквога,
0123 “Нако нешто лудо и нејако,
0124 “Остало је шики-колијеки,
0125 “Кад ја Драго пођок у ајдуке,
0126 “Није тако могло усилити,
0127 “То је каква царева делија,
0128 “Кији се је цару зафалио,
0129 “Да ће мене жива уфатити,
0130 “Или моју главу погубити.
0131 “Но ме чујте, тридесет ајдука,
0132 “Ви на ноге брже устаните,
0133 “Па ајдучке пушке доватите,
0134 “Запаните накрај друма пута,
0135 “Погубите голема јунака.”
0136 Кад ајдуци Драга разумјеше,
0137 Па бојничке пушке доватише,
0138 Запануше накрај друма пута.
0139 У то дође Милош војевода,
0140 Па запјева ка и б’јела вила,
0141 Припијева Драга војеводу:
0142 “Је л’ те ђегођ, Драго војевода,
0143 “Него брате војводе Милоша.
0144 “Ако би се на те удесио,
0145 “Немо мене, брате, изгубити,
0146 “Ође тебе нема душманина,”
0147 Кад виђеше тридесет ајдука
0148 Да све Драга брата припијева,
0149 Баш не хћеше убити јунака,
0150 Но пођоше Драгу у пећину,
0151 Па овако Драгу говорише:
0152 “Не за Бога, Драго војевода,
0153 “Немо брата изгубити твога,
0154 “Немо своје очи изгубити,
0155 “Сва је твоја шлика и прилика,
0156 “Твојег раста и твојег погледа.”
0157 А кад Драго разумје ајдуке,
0158 Па овако њима говорио:
0159 “Пи ђаволе, тридесет ајдукак!
0160 “Кад не смије тридест на једнога,
0161 “А не било од вас ни једнога!
0162 Па ми јунак довати оруже,
0163 А отиде стрмо низ планину,
0164 А западе Драго накрај пута.
0165 У толико и Милош приступи,
0166 Па овако Милош попијева:
0167 “Ај ђе си ми, Драго војевода,
0168 “Немо, брате, мене изгубити,
0169 “Ођен тебе душманина нема,
0170 “Нако брата војводе Милоша,
0171 “Стара ме је отправила мајка,
0172 “Да те, брате, у планину тражим,
0173 “Да идемо на своје дворове.”
0174 А то Драго и слуша и гледа,
0175 Па зарати пред очи шишана,
0176 Али пушки живи огањ даје,
0177 Те погоди војводу Милоша,
0178 Погоди га у прси јуначке.
0179 Паде Милош низ висока ждраља,
0180 Милош јекну, сва планина лекну,
0181 А побјеже Драго у пећину.
0182 Ајдуцима тако говорио:
0183 “Море брже, тридесет ајдука,
0184 “Донесте ми главу и оруже.”
0185 Кад ајдуци на Милоша доше,
0186 Њима Милош био говорио:
0187 “Аман мало, крвави ајдуци,
0188 “Да ве питам за војводу Драга,
0189 “Ал’ његово тридесет ајдука,
0190 “Е ја јесам војвода Милошу,
0191 “Те ја идем брата тражит’ Драга,
0192 “И његово тридесет ајдука.”
0193 Кад ајдуци ријеч разумјели,
0194 Они Драгу у пећину поше,
0195 Па овако њему говорише:
0196 “Зло ти јутро, Драго војевода,
0197 “Ти си своје очи извадио,
0198 “Ти си брата изгубио твога,
0199 “Брата твога војводу Милоша.”
0200 А кад Драго на Милоша дође,
0201 Пита брата својега Милоша:
0202 “Богу тебе, о брате Милошу,
0203 “Јесу ли ти ране од видања,
0204 “Али су ти ране од самрти?”
0205 Али њему говори Милошу:
0206 “Мили брате, Драго војевода,
0207 “Нијесу ми ране од видања,
0208 “Него су ми ране од самрти.
0209 “Но ме слуша’, Драго, брате мили.
0210 “Немо’ одит више у ајдуке,
0211 “Него пођи на дворове мајци,
0212 “Да не кука саморана мајка.
0213 “Није тебе преша у ајдуке,
0214 “Дворе сам ти оградио б’јеле,
0215 “Саградио кај’ цареве што су.”
0216 Још Милошу ћаше говорити,
0217 Но се с својом раздвојио душом.
0218 А кад виђе Драго брата мртва,
0219 Ћаше себе изгубити Драго,
0220 Ма не дају тридесет ајдука,
0221 Но му вежу руке наопако,
0222 Везан стоји три бијела дана,
0223 А Милоша укопаше туна.
0224 Ма говори Драго војевода:
0225 “Пуштите ме, тридесет ајдука,
0226 “Е ћу брата ожалити мога,
0227 “Да ја кидам пуца са доламе,
0228 “Да ја кидам косу саврх главе,
0229 “Да ја брата корутујем мога,
0230 “Да свак знаде е сам погинуо,
0231 “Е сам брата изгубио мога.”
0232 Они њему опуштише руке.
0233 Он не кида косу саврх главе,
0234 Нити кида пуца са доламе,
0235 Но извади ножић иза паса,
0236 Те сам себе у срце удари.
0237 Кад виђеше његови ајдуци,
0238 Укопаше Драга крај Милоша,
0239 Укопаше и ожаловаше.
0240 Уватише ждраља коња пуста,
0241 Па ми пишу лист књиге бијеле.
0242 А шиљу је кукавици мајци:
0243 “Анђелија, црна кукавице,
0244 “Оба твоја сина погинуше,
0245 “Погинуше један од другога.”
0246 А коњу је вежу у гривицу,
0247 Па га бију дрвјем и камењем,
0248 Одбише га низ планину пусту.
0249 Коњик бјежи низ Херцеговину,
0250 Доке дође у Кустуру граду.
0251 Кад виђеше турачки пландури,
0252 Па скочише да увате ждраља,
0253 Ал’ се пусти ждраљу не даваше,
0254 Но побјеже у Поцерје рамно.
0255 А кад дође под бијелу кулу,
0256 Ухом стриже, а копитом бије,
0257 Стаде звиждат’ , боље се не може.
0258 А кад зачу Милошева мајка,
0259 Па овако стара говорила:
0260 “Благо мене јутрос и довијек,
0261 “Ето мене оба моја сина,
0262 “Сад ћу моје срце напунити,
0263 “Кад ја виђу до два моја сина.”
0264 У толико пред коња изишла,
0265 А кад виђе коња без јунака,
0266 И виђе му књигу у гривицу,
0267 Сјетила се јаду великоме.
0268 Па довати књигу жаловану,
0269 И кад виђе жалост и несрећу,
0270 Па оцрни ојађелу кулу,
0271 И затвори од куле прозоре,
0272 Па ту кука три године дана.
0273 Кад се трећа напуни година,
0274 У жалост је преминула стара.
0275 Бог јој дао души спасенија,
0276 Нама, браћо, здравље и весеље,
0277 Амин, Боже, вазда те молимо.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.