Војвода Војин Поповић Вук

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Грешка код цитирања: Затвара </ref> који недостаје <ref> ознаци</ref>

УПОЗОРЕЊЕ!

За овај текст није наведен извор одакле је преузет. Уколико исти не наведете, за недељу дана текст ће бити обрисан.

Султан Мехмед из Стамбула града,

Шаље књигу косовском валији,

На војводу Војина се јада:

-- Ако главу тој ђаурској змији

Не одрубиш за недељу дана,

Онда твоја биће одрезана.


Знаш ли, пашо, већ године двије,

Рају буни, добива мегдане,

Најбоље ми погуби делије,

Кајмакаме и мудре Имаме,

Зар ја Султан, цар над царевима,

Да застрепим још пред робовима?!


Султан царе огрејано сунце,

-- Одписује паша са Пауна --

Шар-планини узео врхунце,

Свака гора четника је пуна.

Ти си царе, цар над царевима,

Али раја свога цара има.


Ударо сам годиницу пуну,

Небил' љуте уништио гује,

Али залуд, мене свуда куну,

А Војина све редом кликује.

Ђаурско се пробудило робље,

Мој Падиша, ту је наше гробље.