Војвода Ђурица и Дука зулумћар

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Ђурица се опраља на војску,
0002 Па своју је љубу световао:
0003 ”Иконијо, моја драга љубо,
0004 Пази мени моје дворе беле,
0005 И пази ми сестрицу Јелицу
0006 И пази ми два нејака сина;
0007 Ако с’ Јели добра срећа јави,
0008 Подај, љубо, на мене не чекај;
0009 Чекај мене за девет година,
0010 Кад настане година десета,
0011 Удаји се, моја драга љубо,
0012 Удаји се, а мене не чекај!”
0013 Не чекала љуба Ђуричина,
0014 Не чекала ни девет недеља,
0015 Па с’ удаје за онога Дуку,
0016 За онога Дуку зулумћара.
0017 Дука ј’ голем зулум заметуо:
0018 Да кметови не носе калпака,
0019 А кметице дугачки вереџа,
0020 И невесте дугачки ваћела.
0021 Па он иде шњоме до мијане,
0022 Од мијане опет до мијане,
0023 А кад дође капији на врата,
0024 Извикује љуба Ђуричина,
0025 Извикује два нејака сина;
0026 Изиоде два нејака сина,
0027 Удара ји Дука зулумћаре,
0028 Удара ји троструком камџијом,
0029 Црна крвца кроз кошуљу врца,
0030 Вриште деца као змија љута.
0031 Тетка Јела крилом заклањала,
0032 Љуто куне Дуку зулумћара:
0033 ”Не ударај, Дука зулумћаре,
0034 Не ударај два мила братића,
0035 Немој, Дука, отпала ти рука,
0036 Отпало ти од костију месо,
0037 Љуте т’ с’ змије око срца виле!”
0038 А кад било девет годиница,
0039 Те Ђурица из војске дојезди,
0040 Он не иде двору бијеломе,
0041 Већ он иде пред бијелу цркву
0042 Не би л’ кога од рода познао.
0043 Познао је милу снају своју,
0044 Што је њојзи ручни девер био,
0045 Па јој божју помоћ називао:
0046 ”Божја т’ помоћ, мила снао моја,
0047 А што сте се тако прирушили
0048 И у друго руво приобукли?”
0049 Она Ђури беседи потијо:
0050 ”Ево данас девет годиница,
0051 Ђурица се опраља на војску,
0052 Па је своју световао љубу –
0053 Иконија, моја драга љубо,
0054 Пази мени моје дворе беле,
0055 И пази ми сестрицу Јелицу
0056 И пази ми два нејака сина;
0057 Ако с’ Јели добра срећа јави,
0058 Подај, љубо, ал’ мене не чекај;
0059 Чекај мене за девет година,
0060 Па с’ удаји за кога ти драго!”
0061 Не чекала љуба Ђуричина,
0062 Не чекала ни девет недеља,
0063 А некмоли за девет година,
0064 Па с’ удаје за онога Дуку,
0065 За онога Дуку зулумћара.
0066 Пак је Дука зулум заметуо:
0067 Да кметови не носе калпака,
0068 А кметице дугачки вереџа
0069 И невесте дугачки ваћела.
0070 Она иде шњиме до мијане,
0071 Од мијане опет до мијане,
0072 А кад дође капији на врата,
0073 Извикује два нејака сина;
0074 Изиоде два нејака сина,
0075 Удара ји Дука зулумћаре,
0076 Удара ји троструком камџијом,
0077 Црна крвца кроз кошуљу врца.
0078 Вриште деце као змија љута.
0079 Тетка Јела крилом заклањала,
0080 Тетка Јела седу косу плела,
0081 Љуто куне Дуку зулумћара –
0082 ,Не ударај, Дука зулумћаре,
0083 Не ударај два мила братића,
0084 Немој, Дука, отпала ти рука,
0085 Отпало ти од костију месо,
0086 Змије ти се око црца виле!’ ”
0087 Ал’ отиде Ђурица војвода,
0088 Он отидеw двору бијеломе,
0089 Извикује своју верну љубу
0090 Да под њиме добра коња прими.
0091 Изиоди сестрица Јелица
0092 Да под брацом добра коња прими.
0093 Њој беседи Ђурица војвода:
0094 ”Сестро јело, и сад си девојка!”
0095 Сузе рони сестрица Јелица,
0096 Сузе рони, па брацу говори:
0097 ”Брате Ђурђу, и сад сам девојка!”
0098 Триред ми је твоја љуба верна,
0099 Триред ми је косу орезала,
0100 Е да би јој више робовала,
0101 Ал’ се она млада удомила
0102 За онога Дуку зулумћара!”
0103 Расрди се Ђурица војвода,
0104 Па он оде двору Дукиноме,
0105 Те сагуби и Дуку и љубу.