Висока јела до неба
Висока јсла до неба,
Широке гране подигла,
Све равно поље прекрила,
У пољу ми је виноград,
У винограду џардина, 5
А у џардину наранџа,
А под наранџом постеља,
А на постељи млада спи,
Малахним чедом на руци,
Нико је не см’је будити, 10
Ни мила мајка, ни тајко,
Ни мила браћа из лова!
Мајка јој бога мољаше
Да пухне ветар с планине,
Д’ обруни цветак с наранџе, 15
Да пане младој на лице.
Пухну ми ветар с планине,
Обруни цветак с наранџе,
И паде младој на лице.
Плахо се млада пробуди, 20
Наранџу стаде проклињат’:
„Наранџо, војко невојко!
Ти пуно цвета цветала,
А мало рода родила,
Јер ми се не даш наспати 25
Малахним чедом на руци!”
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
