Вечни пламен

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вечни пламен
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


               Вечни пламен

Не као над судбом Јевтареве кћери,
Но кô на водама старог Бабилона,
Оне су, велике у највећој вери,
Чуле скривен поклич кô рог Јерихона.

Оне су, кô негда крај живих буктиња
Што су умирали са осмехом верни,
Чуле шум сокова згаженог растиња,
И не паде зато уздисај бисерни.

Јер та дивља снага која се не гаси,
То је песма шума и горске мирноће,
Шум храста ког залуд грувају таласи
А он зна шта може, а он зна шта хоће.

И тој снази нема сузе ни уморства,
У крвавој бури она кришом сања:
Вера која живи од млека упорства
Трпи ноћну језу за осмех свитања.

(Без датума)



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.