Вечерњи мотиви

Вечерњи мотиви Писац: Милосав Јелић

Вечито шумори сребрнасто лисје
У старих јагњеда. Тужно, тихо, јаче…
Да л’ то сетна вила кроз плаветно висје
И долине срећу изгубљену плаче?

Или је то песма Вечности и света,
Песма Судбе — силне Хармоније ствари,
Кроз векове многе вољена и клета,
Док су пред њом пали круне и олтари?

Да ли је то песма Времена и људи,
Што колена диже, што ће живот стрти,
Кад угасне пламен у пламених груди,
Кад одјекне тихо задњи акорд Смрти?

Ја разумем тајне и заносне звуке
Пролазности Среће и прошлих времена
И подижем главу и прекрштам руке…
О, заносна песмо тужнога рефрена!

Извор

Српски књижевни гласник, 1. новембар 1904. Књига XVIII, Број 5. Стр. 340.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милосав Јелић, умро 1947, пре 79 година.