Бој на Колашину (1858)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој на Колашину (1858)

0001 Књигу пише војвода Миљане
0002 Од нахије из Васојевића,
0003 А шиље је у Морачу Доњу
0004 На рукама побратиму своме
0005 Војеводи Церовић-Новици,
0006 Овако га у књизи поздравља:
0007 "Чуј, Новица, мио побратиме,
0008 "Жестоке ми муке додијаше
0009 "Од крвника од Колашинаца,
0010 "Не даду ми издић’ у планину,
0011 "Но овчаре моје посјекоше,
0012 "А бијеле овце оћераше,
0013 "Поклаше ми младе јагањчаре,
0014 "А узеше наше добровање,
0015 "Отеше ми зелену планину,
0016 "Да ми у њу не издижу овце.
0017 "Љетос су ми брата погубили,
0018 "Љето су ми срце обранили.
0019 "То подносит’ никако не могу,
0020 "Него оћу окупити војску
0021 "Од нахије и Васојевића
0022 "До крвавих на крајини Куча,
0023 "Оћу удрит’ на Колашин Горњи,
0024 "Да знам исто главу изгубити
0025 "И цијелу војску утопити,
0026 "Тек Колашин оћу разорити,
0027 "И у живи огањ обратити.
0028 "Но чу ли ме, драги побратиме!
0029 "Скупи Ровца и двије Мораче,
0030 "Ајде с војском мене у помоћи,
0031 "На Речине да се састанемо,
0032 "Да ту нашу војску разредимо,
0033 "На Колашин сложно ударимо,
0034 "Да крвничко сатремо гнијездо."
0035 Кад Новици ситна књига дође,
0036 И кад виђе што му књига пише,
0037 Једанак је на ноге скочио,
0038 Пак је млогу момчад растурио,
0039 Те му силну војску окупише,
0040 Нешто мало петнаест стотина.
0041 Кад се силна војска окупила,
0042 Тад’ војвода узја на вранчића,
0043 Па пред војском јунак најавио.
0044 Док изађе на равне Речине,
0045 А ту нађе војводу Миљана,
0046 Око њега три иљаде војске,
0047 Све крвава за бој убојника,
0048 Тешко оном на кога ударе,
0049 Скадар им се не би одржао,
0050 А некмоли кукавни Колашин.
0051 Кад се сташе до два војеводе,
0052 Руке шире, у образ се љубе,
0053 Питају се за здравља јуначка.
0054 Па су вране коње одморили,
0055 На зелену траву починули,
0056 Око њих су млади капетани
0057 И остали од војске главари.
0058 Ту задуго они вијећаше
0059 И договор диван учинише,
0060 Пак једанак на ноге скочили,
0061 И лијепо војску разредили,
0062 Да ударе с три-четири стране.
0063 Тек је саба зора отворила,
0064 Ударише са свакоје стране,
0065 Убише се бојем са Турцима.
0066 У чардак се Турци затворише,
0067 Не даду се војсци примакнути.
0068 Ма да видиш војводе Миљана,
0069 На војску је јуриш учинио,
0070 Да му натраг не узбјегне војска.
0071 Војска тадер јуриш учинила,
0072 Нанесоше сламу и сијено,
0073 Те чардаке турске запалише.
0074 Бише боја они дан до подне,
0075 Док све живим огњем сагорјеше,
0076 И све мушко под сабљу метнуше.
0077 Што утече од сабље јуначке,
0078 То од огња живог не утече.
0079 Док Колашин фетом учинише,
0080 Многе своје главе изгубише.
0081 Четириста би мртва Турчина
0082 Што од сабље што од огња жива.
0083 Пак се натраг војска поврнула,
0084 И лијепи шићар заминула,
0085 Док изађе опет на Речине.
0086 Ту се ц’јела војска пребројила,
0087 Нађе тридест мртвијех војника,
0088 А толико има рањеника.
0089 Ту је дивно шићар дијелила,
0090 Војводама старјешину дали.
0091 Па се онђе они раздвојише,
0092 Миљан пође у Васојевиће,
0093 А Новица у Морачу Доњу.
0094 То је било када се чинило,
0095 Нама, браћо, мир и здравље било!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.