Бој на Додошима (ВУК 8)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бој на Додошима

0001 Бијела је покликнула вила
0002 Са врх Весца брда високога,
0003 Тер кликује у питому Жупу
0004 У Рваше у село крваво,
0005 А на име Љешевића Вука:
0006 "Почуј мене, Љешевићу Вуче!
0007 "Ако пијеш у механу вино,
0008 "На љуте ти ране излазило!
0009 "Ако лежиш у постељи с љубом,
0010 "Остала ти љуба удовица!
0011 "Устај, море, часа не почаси,
0012 "Ево на нас иде силна војска,
0013 "А пред војском три турска сердара:
0014 "Једно ти је ага Хасан-ага,
0015 "За њим војске четири хиљаде,
0016 "Арбанаса бирана јунака;
0017 "А друго је Мехмеде спахија,
0018 "За спахијом војске дв’је хиљаде,
0019 "Подгорице и Зете простране,
0020 "И шњим Груде брдо убојито;
0021 "А треће је Мехмед-капетане
0022 "Од крвавог Спужа на крајину,
0023 "За Мехмедом хиљада Тураках,
0024 "Баш хиљада Влаха и Тураках;
0025 "Силна се је војска окренула,
0026 "На Морачу брода пребродила,
0027 "У Жабљаку око учињела,
0028 "Сад ће удрит’ на село Додоше,
0029 "И Додоше огњем запалити."
0030 Када Вуче разумио вилу,
0031 Он латинку пушку дофатио,
0032 Па истрча пред бијелу кулу,
0033 Пушком меће, а из грла виче,
0034 Те кликује ђецу Рвашане,
0035 Рвашане и друге Жупљане:
0036 "На ноге се соколови сиви!
0037 "Истинити гласи успадоше,
0038 "Е ће на нас Турци ударити,
0039 "Ударити на село Додоше;
0040 "Већ на ноге да их дочекамо,
0041 "И да шњима крвцу пролијемо,
0042 "Да Додоше село одбранимо
0043 "И крајине образ сачувамо."
0044 Скочи Вуче, часа не почаси,
0045 А за њиме ђеца Рвашани,
0046 Рвашани и други Жупјани,
0047 Бројем управ сто и тридест другах,
0048 Све пушкара и љута бојника;
0049 Брзо пошли како соколови,
0050 У свануће на Додоше дошли.
0051 Тек што Вуче на Додоше стига,
0052 Пушком меће, а из грла виче
0053 А на име Јанковић-Мрђена
0054 И остале листом Додошане:
0055 "На ноге се, моји витезови!
0056 "Турци ће нам сада ударити,
0057 "Да поштено Турке дочекамо."
0058 Листо ђеца на ноге скочише,
0059 И бојничке пушке дофатише.
0060 Таман саба зора отворила,
0061 И јутрења истекла даница.
0062 Турска војска бјеше ударила
0063 Низ широко поље Салковину,
0064 Пут Додоша загон учинила.
0065 Цеклињани војску дочекаше
0066 Са живијем огњем из пушаках.
0067 Бог им даде и срећа јуначка,
0068 У први мах добро омесише,
0069 Те побише војсци калаузе;
0070 Од крви се Турци узмакоше,
0071 Цеклињани јуриш учинише,
0072 Каратуну воду пријеђоше,
0073 Пуштише се у поље широко,
0074 Тер се бију боја са Турцима.
0075 Пушка грми, крв се пролијева,
0076 Кликује се момчад по јунаштву.
0077 Ал’ је мука и невоља љута
0078 На јунаке пала Црногорце:
0079 Мало их је, а много Тураках:
0080 Двјеста другах са седам хиљадах
0081 Да бој бију у поље широко.
0082 Но ђе ј’ помоћ Бога великога
0083 И јуначко срце и прегнуће,
0084 Ту се надај добру и поштењу.
0085 Момчад љута бојем приврућила,
0086 Мало пољем узврнуше Турке,
0087 Гине Турчин, никад не престаје;
0088 Ал’ не дају уграбити главе,
0089 Него Србље огњем одбијају.
0090 Но искочи соко из Србаљах
0091 Сиви соко, Љешевићу Вуче,
0092 У Турке је загон учинио,
0093 Да уграби главу арбанашку,
0094 Арбанашке пушке запуцаше,
0095 И убише Љешевића Вука.
0096 У то момчад јуриш учинише
0097 С’ сваке стране како соколови,
0098 Преко поља поломише Турке.
0099 Турци бјеже главом без обзира,
0100 Вуку с’ собом мртве и рањене;
0101 Ћерају их момчад Црногорска,
0102 До на Врбиш доћераше Турке
0103 Под крвавим градом Жабљачкијем.
0104 Ћаху бјежат’ Тирци без обзира,
0105 Но Жабљачке буле излазише,
0106 Укорише три турска сердара:
0107 "Пи! сердари, женске страшљивице!
0108 "Буди ли сте силу сакупили,
0109 "Сакупили ћенар и крајину,
0110 "Седам хиљад’ љуте Арбаније,
0111 "Што бјежите главом без обзира,
0112 "Не ћера вас, но двјеста момчади
0113 "Од Додоша и крваве Жупе;
0114 "Како ћете Жабљак оставити
0115 "И несрећно робље у Жабљаку?"
0116 Кад то чуше турске буљубаше,
0117 Изједе их укор и срамота,
0118 Тере натраг силу повратише,
0119 И жестоко са њом ударише
0120 Низ крваво село Салковину.
0121 Ал’ да видиш Срба витезовах!
0122 Не шћедоше бјежат’ пред Турцима,
0123 Но се кољу како мрки вуци,
0124 Соколи их Мрђен поглавица:
0125 "А момчади, моји соколови!
0126 "Спомен’те се лањскога јунаштва,
0127 "Кад удари силна турска војска
0128 "На крвавом Косовоме лугу,
0129 "Ка’ крајине наше кидисаше,
0130 "И витешки Турке разагнаше,
0131 "И бесмртно име задобише."
0132 Бој се бије, а крвца се лије,
0133 А јаучу мртви и рањени.
0134 У то ага Хасан-ага викну:
0135 "Арбанијо, црн ти образ био!
0136 "Ђе ти данас задоби срамоту,
0137 "Бој бијући са шаком каурах
0138 "Под тврдијем градом Жабљачкијем,
0139 "Ђе гледају буле и кадуне!
0140 "Не уграби свијетла оружја,
0141 "Ни пос’јече главе црногорске!"
0142 Арбанија љута кидисала,
0143 Цеклињане мало подагнала
0144 До кућишта проза Салковину;
0145 Ал’ не бјеже шест љутијех гујах
0146 И за њима двадесет момчади,
0147 Већ јуначки они ускочише
0148 У кућиште на дно Салковине
0149 Под тврдијем градом Жабљачкијем:
0150 Први бјеше Мијат барјактаре,
0151 Друго бјеше Савићев Дојица,
0152 Треће бјеше Шутановић Нико,
0153 А четврто Савићевић Раде,
0154 Пето бјеше попе Дојковићу,
0155 А но шесто Јанковић Крцуне.
0156 На њих удри љута Арбанија,
0157 Кућиште је војска опасала,
0158 Ал’ се мушки бране Црногорци,
0159 Турке бију, никад не престају,
0160 На дају се примаћ’ до кућишта,
0161 А камо ли освојит’ кућиште.
0162 У то до’ше три турска сердара
0163 И на војску јуриш учинили;
0164 У то сила махом кидисала,
0165 За кућишта руком дофатила,
0166 Пофаташе пушке црногорске,
0167 Пофаташе пушке за грлиће.
0168 Љута ти је мука одољела!
0169 У муку се познају јунаци:
0170 Неки мичу за пушке дугачке,
0171 Да им пушке не унесу Турци;
0172 Неки лете како соколови,
0173 Носе мале пушке у рукама,
0174 Од аргата трче до аргата,
0175 Те ми Турке бију проз аргате;
0176 Неки бране врата од Тураках,
0177 Да их турска сила не подави;
0178 Неки бране зида од кућишта,
0179 Да у њему не ускоче Турци.
0180 Пушке пунит’ не имају када,
0181 Већ се бију пушкам’ врзимице.
0182 Двоје вратах на пусто кућиште,
0183 Те бијесна сила кидисала.
0184 Запуцаше пушке арбанашке:
0185 Прва пушка пукла, те је погодила,
0186 Погодила Николина Ива,
0187 Лудо д’јете, али змију љуту,
0188 Остаде му мајка саморанка;
0189 А проз Јова Богдановић-Луку;
0190 Оба пали један сврх другога.
0191 У то млоге пукле арбанашке
0192 Преко зида и проз двоје вратах
0193 Још тројицу на мртво убише
0194 И шестину раном обранише,
0195 Десет пали један сврх другога
0196 У кућиште од огња турскога.
0197 Но да видиш и више невоље!
0198 Клети Турци боље кидисаше,
0199 У кућиште огањ утурише,
0200 Два остожја сламе запалише,
0201 Кућиште се димом замаглило.
0202 А нагреше љути Арбанаси
0203 Неколика мртвих и рањених,
0204 На врата ти јуриш учинише:
0205 Ту Ник-Ђека први кидисао
0206 Са Мирашем братом рођенијем
0207 Од Хотскога брда ваљатнога
0208 С голим ножом на бијела врата,
0209 Но га љута змија сусретнула,
0210 Љута змија Савићев Дајица,
0211 Арбанасу ријеч бесједио:
0212 "Арбанасе, од курве копиле!
0213 "Не напријед, немаш куд овамо;
0214 "Није ово мртва турска раја,
0215 "Но су ово момчад црногорска,
0216 "Остаће ти мајка кукавица,"
0217 А упири свијетлу латинку,
0218 Те Ник-Ђеки срце опалио.
0219 У то пукле неке Црногорске,
0220 И Мирашу срце опалише;
0221 Пала браћа један сврх другога
0222 Оба мртва на праг од кућишта;
0223 А загна се Милош барјактаре,
0224 У кућиште Ђеку увукао,
0225 Ваљатну му главу окинуо;
0226 Па се загна Турчинов Дајица
0227 И Мирашу главу окинуо,
0228 Окиде је на праг од кућишта.
0229 Арбанаси опет кидисаше
0230 На обоје вратах од кућишта;
0231 Но цеклинске пушке запуцаше,
0232 Арбанаса пет шест превргоше,
0233 С мртвијема врата затворише.
0234 Но се загна попе Дојковићу
0235 Са соколом Јанковић-Крцуном,
0236 Двије турске главе посјекоше,
0237 Посјекоше на праг од кућишта,
0238 Од кућишта одагнаше Турке.
0239 А у том им друга срећа била:
0240 Цеклињани поломише војску
0241 Низ широко поље Салковину.
0242 Да ти се је нагледати, друже!
0243 Како бјеже три турска сердара
0244 И за њима љута Арбанија
0245 Низ широко поље Салковину!
0246 Ћерају их момчад Цеклињани,
0247 Док у Жабљак ућераше Турке.
0248 Под Жабљак се момчад искупише,
0249 Из трипута шемлук учинише,
0250 Па од боја мало починуше.
0251 Но дозива Салковић Бојица
0252 Хујк-Јусуфа Хотскога главара:
0253 "Добро јутро, Хујко побратиме!
0254 "Како ти је на уранку било
0255 "Бој бијући низа Салковину
0256 "С ово мало Цеклинске момчади?
0257 "Есу ли ве како дочекали?
0258 "Есу ли ви меса приправили,
0259 "Да се дома празни не враћата?"
0260 Одговара Хујко са Жабљака:
0261 "А Бога ми, мио побратиме!
0262 "Поштено нас момчад дочекаше,
0263 "Доста нама меса приправише;
0264 "Шта ћу крити, када ће се знати?
0265 "Сто и двадест мртва и рањена
0266 "Све бирана момка и бојника,
0267 "Међу њима Лекића спахију;
0268 "Но те молим, мио побратиме,
0269 "Браћу Хоте мени повратите,
0270 "На кућиште те сам оставио;
0271 "И кажи ми што је тамо било?"
0272 Но Боица њему одговара:
0273 "Не могу ти браћу повратити;
0274 "Обичаја није на крајину,
0275 "Да се врћу мртве тјелесине;
0276 "А што питаш, право ћу ти казат’,
0277 "Шта сте нама квара учињели:
0278 "Једнога сте убили сокола,
0279 "Баш сокола Љешевића Вука,
0280 "И још друге шесторо момчади,
0281 "И десетак раном обранили:
0282 "А шићара узели нијесте,
0283 "До по пушке Милош-барјактара."



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.