Бој на Граховцу (1858)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Диван чини Цар-Отмановићу
0002 У Стамболу на своме дивану,
0003 Све му лале стале на дивану,
0004 Његове су лале и риџали,
0005 Стамболије оџе и хаџије.
0006 Кад је царе диван саставио,
0007 На дивану тужбу учинио:
0008 "Чули те ме, лале моје драге,
0009 "Од Мурата цара с Косовога
0010 "Има пуно пет стотин’ година,
0011 "Од кад нам је задобио царство,
0012 "Царовасмо пет стотин’ година,
0013 "Ратовасмо су седам краљева,
0014 "Ниједноме земље не пуштисмо,
0015 "Лале моје, од нашега царства,
0016 "Од Европе од Отмановине
0017 "До Данилу Петровићу књазу.
0018 "Књаз Данило осамовољио,
0019 "Не боји се цара ни ћесара,
0020 "Пружи ми се у земљу Турћију,
0021 "Пружи ми се уз Херцеговину,
0022 "Притиште ни Скендербеговину,
0023 "Притиште ми седам кадилука,
0024 "Развали ми тридес паланака,
0025 "Које су ми грађене с ферманом;
0026 "Одметну ми подајничку рају,
0027 "А најприје, моје лале драге,
0028 "Од санџака од Херцеговине
0029 "Одметну ми Жупу и Грахово,
0030 "Има пуно дванаес година,
0031 "Ни ми дају гроша ни харача,
0032 "Ни турскога хака са земаља.
0033 "И то књазу алалити ћасмо,
0034 "Но се пружи у земљу Турћију,
0035 "Одметну ми Пиву и Дромњаке,
0036 "За све јаде Зубце и Бањане,
0037 "На Бањаним’ обали ми кулу,
0038 "Пос’јече ми цареве сејгмене,
0039 "Понесе ми од боја топове,
0040 "Што су нама стари задобили
0041 "Под Клобуком градом бијелијем
0042 "У мошковског силна џенерала.
0043 "А знате ли, лале моје драге,
0044 "Кад притисне сву Херцеговину,
0045 "Хоће Босну ласно притиснути,
0046 "Нашему ће дину додијати,
0047 "Кад састави Босну и Србију,
0048 "Црну Гору и Херцеговину,
0049 "Мога би нам царство преузети.
0050 "Моје лале, да се промучимо,
0051 "Ми да наше царство придржимо!
0052 "Је ли була родила Турчина
0053 "У Стамболу, нашем Цариграду,
0054 "Да учини измет цару своме,
0055 "Да му дадем војску регулану,
0056 "Ради вјере и турскога дина,
0057 "Силне војске колико му драго,
0058 "А за војском таин и топове
0059 "И велико благо небројено,
0060 "Да изведе моју силну војску,
0061 "Лале моје, на Херцеговину,
0062 "Да понови цареве границе,
0063 "Да начини тридес паланака,
0064 "Да ми рају подајничку врне,
0065 "Па отоле војску да обрне,
0066 "Да удари на Карадаглију.
0067 "Црну Гору ватром да опали,
0068 "А седмеро Брда подарачи,
0069 "Да јењише Петровића књаза,
0070 "Црној Гори име пређедемо,
0071 "Јењи-шеер да је назовемо,
0072 "Тада бисмо царовали с миром,
0073 "И за дуго царство придржали.
0074 "Валај билај и тако ми дина!
0075 "Дао би му шћерцу за љубовцу
0076 "И сувише мохур од Стамбола,
0077 "Био би ми мохур саибија,
0078 "Првог лале бит’ у мени неће."
0079 Кад је царев диван разумио,
0080 Сви су Турци ником поникнули,
0081 У госпоцки диван погледали
0082 За три сата и седам декика,
0083 Не нађе се бега ни везира,
0084 Да бесједи с царом на дивану,
0085 Већ подоцкан Ђино паша стари
0086 Мефлећета града Међедина,
0087 Он овако бесједи султану:
0088 "Султан-царе, драги патишафу!
0089 "Дај ти мени војску регулану,
0090 "Силне војске дванаес хиљада,
0091 "Регулане војске изабране.
0092 "Све солдате из Анатолије,
0093 "И пред њима Ферис-пашу млада
0094 "И дај мени санџак барјак царски,
0095 "Без њега ми војевања нема,
0096 "За борјаком од боја топове,
0097 "Златну халку са Стамбол-капије
0098 "И тумбака топа великога
0099 "И два брата два Реџеповића
0100 "И четири велике тумбаре,
0101 "Чим ћу палит’ куле на ћенаре,
0102 "И прангије, чим ћу бранит’ војску;
0103 "И дај мени на море бродове,
0104 "Да завезем на ђемије војску,
0105 "Да се твоја не умори војска,
0106 "На Европу џадом путујући.
0107 "Док изидем под Херцеговину,
0108 "На суво ћу војску истурити,
0109 "Херцеговце љуте покупити,
0110 "Који полу царевине бране.
0111 "Има војске дванаес хиљада.
0112 "Више мени војске не требује,
0113 "Шњима ћу ти на границе доћи,
0114 "Поновићу цареве границе,
0115 "Начинити тридес паланака,
0116 "Рају ћу ти подајничку врнут’.
0117 "Отоле ћу војску обрнути
0118 "Те удрити на Карадаглију,
0119 "Црну Гору ватром опалити,
0120 "Сва ћу Брда таби учинити,
0121 "Јењисаћу Петровића књаза,
0122 "Пређес име малој Гори Црној,
0123 "Јењи-шеер назват’ је султану,
0124 "На Цетињу развалићу цркву,
0125 "Батаљити звоно принципово,
0126 "Начинити меџиди џамију,
0127 "Те учинит’ дину задужбину,
0128 "Тада ћемо царовати с миром
0129 "И за дуго придржати царство."
0130 То збораше, Бога не мољаше,
0131 Тако њему ни помоћи неће.
0132 Кад разумје султан на дивану,
0133 Ђино-паши ријеч бесиђаше;
0134 "Лало моја, Ђино паша стари!
0135 "Мојијем ћеш царством управљати."
0136 Све му даде, што је заискао,
0137 Силне војске дванаес хиљада,
0138 И пред њима Вериз-пашу млада,
0139 Даде њему санџак барјак царски
0140 И велике од боја топове,
0141 И даде му на мору бродове,
0142 Те завезли у ђемије војску
0143 И велику рану и џебану.
0144 Кад се силне паше завезоше,
0145 Цар пашама хаир даву даје:
0146 "Ајте с Богом, моје лале драге,
0147 "Баш у супрот динском душманину.
0148 "Да ви мало до невоље дође,
0149 "Наћићете пријатеља мога,
0150 "Пријатеља од Беча ћесара,
0151 "Даће вама праха и ђулета
0152 "И бешкога хљеба за солдате
0153 "Из бијела Дубровника града,
0154 "Помоћ’ ће ви, преварит’ ве неће."
0155 Отолен се паше подигнуше,
0156 И дењизом војску затурише,
0157 Истурише под Херцеговину,
0158 Па на суво војску извезоше,
0159 А на суву џаду натурише.
0160 Ето силне војске на Билећу,
0161 На Билећу табор учинише,
0162 Починуше два мјесеца дана,
0163 Док окупи Херцеговце љуте,
0164 Који полу царевине бране;
0165 Па с’ отолен војска подигнула,
0166 Царска сила на Бањане дође,
0167 На Бањане табор учинише,
0168 Починуше за неђељу дана,
0169 Док за војском таини стигнуше;
0170 Па се сила царска подигнула,
0171 На границу књазу ударише.
0172 Дочека их протопопе Лука
0173 Су његово стотину пандура
0174 Од равнога племена Бањана,
0175 Бој бијаху, боље не могаху,
0176 Док га царска сила освојила.
0177 Потискоше протопопа Луку,
0178 Четири му изгубише друга:
0179 Од Грахова Ћетка барјактара
0180 А до њега Јездовић-Јована,
0181 Од Бањана Петра Радовића
0182 А до њега дели Ђока малог.
0183 Кад видио протопопе Лука,
0184 Када виђе, е му не помаже,
0185 Ситне књиге на Цетиње пише:
0186 "Књаз-Данило, земљи господаре!
0187 "Ево су нам ударили Турци,
0188 "Царска сила низ Херцеговину,
0189 "Удрили су Турци на границу,
0190 "Е су Турци мене потиснули,
0191 "Четири ми друга изгубише,
0192 "На Вилусе табор учинише,
0193 "Индат мене, ако Бога знадеш."
0194 Ситне књиге земљу прегазише,
0195 На Цетиње часком допануше,
0196 А на руке Петровићу књазу.
0197 Кад видио, књиге што му кажу,
0198 Милије му од свијета биле,
0199 Ће с’ удрили на границу Турци;
0200 Жели боја, да Србе помене
0201 На Косову што су погинули.
0202 Он погледа по својој биљарди,
0203 Док угледа Филиповић-Петра
0204 И до њега протопопа Пера:
0205 "Брже да сте на Грахово равно!
0206 "Ево су нам Турци ударили,
0207 "Царска сила низ Херцеговину,
0208 "Удрили су Турци на границу,
0209 "Поп ни Лука у невољи цмили,
0210 "Е су Луци притужили Турци,
0211 "Четири му друга изгубили,
0212 "На Вилусам’ табор учинили,
0213 "Чувајте ми робље од Турака,
0214 "Док окупим малу Гору Црну,
0215 "Да цареву силу дочекамо."
0216 Па привати калем и хартију,
0217 Књиге ситне на племена пише,
0218 На војводе и на капетане.
0219 Прву шиље у Трешњево равно,
0220 А на руке Милошу сердару:
0221 "Најближи си тамо на ћенару,
0222 "Јес’ ли чуо, јес’ ли разумно,
0223 "Е су нама Турци ударили,
0224 "Сила царска низ Херцеговину,
0225 "Удрили су Турци на границу,
0226 "Поп нам Лука у невољи цмили."
0227 (Све му што је и како је каже.)
0228 "Брже купи све Цуце камене,
0229 "Да си шњима на Грахово равно,
0230 "Ту ћеш наћи војеводу Анта,
0231 "Жели боја дфа освети баба,
0232 "А до њега Паула сердара,
0233 "Жели боја да брата освети,
0234 "Онђе ћете починути с војском,
0235 "Ма на Турке ударит’ немојте,
0236 "Да ве љута не удари гуја,
0237 "Док окупим малу Гору Црну,
0238 "Да цареву силу дочекамо."
0239 Ону шиље, другу књигу пише,
0240 Те је спреми Чеву каменоме,
0241 А на руке змају огњеноме:
0242 "Чуј, војвода, Петре Вукотићу,
0243 "Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио,
0244 "Е су нама Турци ударили,
0245 "Царска сила низ Херцеговину,
0246 "Удрили су на границу Турци,
0247 "Поп нам Лука у невољи цмили,
0248 "Е су Луци притужили Турци."
0249 (Све му што је и како је каже.)
0250 "Брже купи Озриниће љуте,
0251 "Да си брже на Грахово равно,
0252 "Не остави старога Машана,
0253 "Он је добар уређиват’ војску,
0254 "И три Вука Машанова сина,
0255 "Ђе ударе не требују муње."
0256 Ону шиље, трећу књигу пише,
0257 Опреми је у Бјелице тврде,
0258 А на руке Бору капетану:
0259 "Чу л’, Бориша, мене, капетане,
0260 "Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио,
0261 "Е су нама Турци ударили,
0262 "Сила царска низ Херцеговину."
0263 (Све му што је и како је каже.)
0264 "Него купи све Бјелице листом,
0265 "Да си брже на Грахово равно,
0266 "Онђе ћете починути с војском,
0267 "А наТурке удрити немојте,
0268 "Док ви индат од Цетиња спремим."
0269 Ону шиље, а четврту пише,
0270 Опреми је у племе Његуше,
0271 А на руке Радоњић-војводи:
0272 "Јес’ ли, Иво, разумио дивно,
0273 "Е су нама ударили Турци,
0274 "Сила царска низ Херцеговину,
0275 "Поп нам Лука у невољи цмили."
0276 (Све му што је и како је каже.)
0277 "Брже купи све племе Његуше,
0278 "Да си брже на Грахово равно,
0279 "Онђе ћете починути с војском,
0280 "Ма на Турке удрити немојте,
0281 "Док окупим малу Гору Црну,
0282 "Да цареву силу дочекамо."
0283 Ону шиље, пету књигу пише,
0284 Опреми је питому Цеклину.
0285 А на руке Лукетићу Саву:
0286 "Чуј, сердару, Лучићу Савићу,
0287 "Е су Турци нама ударили
0288 "Царска сила низ Херцеговину."
0289 (Све му што је и како је каже
0290 Ђе поп Лука у невољи цмили).
0291 "Брже купи нахију цеклинску,
0292 "Да идемо на Грахово равно,
0293 "Да цареву силу дочекамо."
0294 Ову шиље, шесту књигу пише,
0295 Опреми је селу Љуботињу,
0296 А на руке силну попу Ђуру:
0297 "Чуј, војвода, силан попе Ђуро,
0298 "Земан дође ваља војевати,
0299 "За крс часни крвцу прољевати,
0300 "Ми да Србе старе поменемо,
0301 "На Косово што су погинули."
0302 Кад је ситне књиге растурио,
0303 Он дозива Петровића Мирка:
0304 "Ево тебе, брате, Цетињани,
0305 "Све Бајице, шњима Доњекрајци,
0306 "А ево ти од боја топови,
0307 "Да си брже на Грахово, Мирко,
0308 "Онђе ћете све војводе наћи,
0309 "Лијепо ћеш починути с војском,
0310 "Па ћеш, Мирко, уводити Турке.
0311 "Кад на здравље Спасов данак дође,
0312 "Предвојићеш на четворо војску,
0313 "Са четири стране ударите,
0314 "Крв пролијте, зажалит’ немојте,
0315 "Ради Бога и крста часнога,
0316 "Ради срца и слободе драге,
0317 "Немој пуштит’ из Грахова Турке
0318 "Да унесу цареве топове
0319 "И свилено царево чадорје,
0320 "Е т’ овамо повратишта нема."
0321 Кад разумје Петровићу Мирко,
0322 Приватио војску и топове,
0323 Ето Мирка на Грахово равно.
0324 Каде Мирко на Грахово дође,
0325 Све војводе на Грахово нађе.
0326 Војводама божју помоћ викну,
0327 Војводе су на ноге ђипнуле,
0328 Те му с нога помоћ одазивљу.
0329 Мало сјели, те су починули,
0330 Тада рече Петровићу Мирко:
0331 "Да војводе, моја браћо драга!
0332 "Је ли који уводио Турке,
0333 "Ђе су Турци табор учинили,
0334 "Има л’ војске, колико се каже?
0335 "Смијемо ли Турцим’ ударити?"
0336 Војводе му ријеч бесјеђаху:
0337 "Господине, Петровићу Мирко,
0338 "Силна турска на Граховац војска,
0339 "Чадорови ка и лабудови,
0340 "А мушкети како гора честа,
0341 "На регулу цареви солдати,
0342 "Нема војске, колико се кажђе,
0343 "У над божиј, добићемо Турке."
0344 Па одоше уређиват’ војску,
0345 С које ће им стране ударити:
0346 С Омутића Петра Вукотића,
0347 Око њега Озринићи љути,
0348 А до њега Милоша сердара,
0349 И ђидију војводу Илију,
0350 За њима Цуце, убојице љуте,
0351 И Бјелице, који кавгу траже,
0352 Уз ријеку Паула сердара,
0353 А до њега Јован-капетена
0354 С Бањанима и с Граховљанима
0355 На богазе и на метеризе.
0356 Вели Мирко: "ја ћу од Средњака."
0357 А Радовић бесједи војвода:
0358 "Ја ћ’ од Орла високе планине,
0359 "Нек удари Ђуро на коњике
0360 "И његово гарзе пет стотина;
0361 "Почините три бијела дана,
0362 "Док на здравље Спасов данак дође,
0363 "Тада ћемо Турцим’ ударити,
0364 "Браћо моја, су четири стране,
0365 "Крв пролијте, зажалит’ немојте,
0366 "Рад образа свијетлога књаза,
0367 "Ради срца и слободе драге,
0368 "Па што нама Бог и срећа даде!"
0369 Тако рекли, па се послушаше,
0370 Све војводе на ноге ђипише,
0371 Капетани војску окренуше,
0372 Су три краја Турке оклопише,
0373 Ту је силна војска замркнула,
0374 Док уторник на здравље свануо,
0375 Србима је срећа прискочила,
0376 А Турцима велика несрећа.
0377 Дигоше се из табора Турци,
0378 Ударише на Омутић тврди
0379 На стражаре и српске пандуре,
0380 А то виђе протопопе Лука,
0381 На војводе очи исколачи:
0382 "Сад војводе, Петре и Милошу,
0383 "Нијесте ми прије вјеровали,
0384 "Има, браћо, два бијела данка,
0385 "Мене гоне Турци без престанка,
0386 "Сад на ноге, да се покољемо,
0387 "Рад образа свијетлога књаза."
0388 Ту четири бијаху војводе,
0389 Једно Петре, а друго Милошу,
0390 И ђидија војвода Илија,
0391 А четврто Боро капетане,
0392 Међу њима протопоп бијаше,
0393 Сви на ноге једино ђипише,
0394 Полећеше уз Омутић тврди
0395 Озринићи лави изабрани,
0396 До њих Цуце, убојице љуте,
0397 И Бјелице, који кавгу траже,
0398 Турци су их снажно дочекали,
0399 Бој бијаху, боље не могаху.
0400 Црногорски гину вицијали,
0401 Црногорци ма не узмицаху.
0402 Турцима се ближе примицаху
0403 На мушкете и на метеризе,
0404 На Омутић часком испануше;
0405 Кад се нашли на невољи Турци,
0406 Побјегоше низ Омутић тврди.
0407 Црногорци пушке потурише,
0408 А за оштро гвожђе приватише,
0409 Те сијеку на буљуке Турке.
0410 Да је коме стати те гледати,
0411 Како ножи српски сијеваху,
0412 Како турске главе зијеваху!
0413 А да видиш протопопа Луке!
0414 Он потеже сребрна анџара,
0415 Па у Турке загон учинио,
0416 Те сијече на буљуке Турке,
0417 Не сијече из реда солдате,
0418 Но бираше цареве бимбаше,
0419 Црногорске свети вицијале;
0420 До табора Турке догоњаше.
0421 Дочека га огањ од топова,
0422 Погоди га дели алка златна,
0423 Те погибе протопопе Лука,
0424 Црној Гори цвијет укинуше,
0425 А до њега Бора капетана,
0426 А до Бора Манојловић-Риста,
0427 Он бијаше перјаницим’ дика.
0428 Љуто цмили протопопе Лука:
0429 "Ђе си, брате, Петровићу Миле?
0430 "Унеси ми главу и оружје,
0431 "Да ме, брате, не сијеку Турци."
0432 Миле за то ни абера нема,
0433 Но су њега забољеле руке
0434 За свог брата сијекући Турке.
0435 Грми, сива, а крв се пролива,
0436 А још Мирка нема од Средњака.
0437 Лад видио Пајо капетане,
0438 Он појави ћеливан ћилаша,
0439 Ето њега крајем од ордије,
0440 До табора Мирку догоњаше:
0441 "Господине, Петровићу Мирко,
0442 "Пушти војску, ја те Богом кумим,
0443 "Погибе нам нахија катунска!"
0444 Срдито му Мирко одговара:
0445 "Нека гину и како му драго,
0446 "Да јесмо ли говорили, Пајо,
0447 "До четвртка да нам боја нема."
0448 Пајо му се Богом заклињаше:
0449 "Турци су нам прије ударили."
0450 Кад разумје Петровићу Мирко,
0451 Он завика силна попа Ђура:
0452 "Удри, Ђуро, с гарзом на коњике."
0453 А кад чуо војевода Ђуро,
0454 Он појаше широка дорина,
0455 Поред њега Пајо на ђогина,
0456 А за њима гарзе пет стотина.
0457 Кад удари гарза на коњике,
0458 Ко гледаше, свак рећи могаше,
0459 Погинуће гарза од коњика,
0460 Али, браћо, није по гледању,
0461 Но по срећи и божјој помоћи.
0462 Кад удари гарза на коњике,
0463 Предвојише на двоје коњике,
0464 Половину бјеху наћерали.
0465 У несрећну Корјенићку жупу,
0466 Те се ломе коњи и јунаци,
0467 Седамдесет глава посјекоше,
0468 А толико хата ухватише.
0469 Они полу у табор гоњаху,
0470 А за њима силан попе Ђуро
0471 На његову широку дорину,
0472 Он сијече на буљуке Турке,
0473 До табора Турке догоњаше.
0474 Дочека га огањ од топова,
0475 Те погибе силан попе Ђуро,
0476 Свој се гарзи крила уломише.
0477 Док загрмје муња од облака,
0478 То не сину муња од облака,
0479 Но војвода Мирко од Средњака,
0480 За њима су соколови сиви,
0481 Ударише на топове снажно,
0482 На топове и на топакрале,
0483 На тумбаре и често чадорје.
0484 Кад се паша на невољи нађе,
0485 Удрише му писке у солдате:
0486 "Савијте се у тумбар, солдати,
0487 "Ево Мирка и његове војске,
0488 "Сад ће нама топове отети,
0489 "Да велики лагум закопамо,
0490 "Да његову војску лагумамо."
0491 Ал’ се срећа догодила Мирку,
0492 У војсци му војника бијаше,
0493 Који су му у Стамболу били,
0494 Разумију што говоре писке,
0495 Они трче, кажу команданту:
0496 "Не за Бога, господине Мирко,
0497 "Разумјесмо што говоре писке,
0498 "Савише се у табор солдати,
0499 "Да велики лагум закопају,
0500 "Сад ће пашу лагумати војску."
0501 Кад разумје Петровићу Мирко,
0502 Глас учини међу Црногорце:
0503 "Похватајте метеризе тврде,
0504 "Да тучемо Турке под чадорје."
0505 Регулани па га послушали,
0506 Похваташе метеризе тврде,
0507 Они туку Турке под чадорје.
0508 Док у вече акшам нојца дође,
0509 Почеше се купит’ Црногорци,
0510 Војводама доносит’ поштење,
0511 Иљада су глава донијели,
0512 Седамдесет глава изгубили,
0513 А толико рањеније кажу.
0514 Измакле се војске, починуше,
0515 Док сриједа сванула на здравље,
0516 Црногорци мртве покопаше,
0517 Рањенике дома оправише,
0518 Војводе се опет састануше
0519 На Омутић планину крваву,
0520 Стадоше се Срби разговарат’:
0521 "Како ћемо Турцим’ ударити
0522 "И царевој сили одољети?"
0523 Стари Манаш ријеч бесјеђаше:
0524 "Не мислите, ко ће погинути,
0525 "Но мислите, који ће добити
0526 "И учинит’ велико поштење,
0527 "Помислите, браћо, на Милоша,
0528 "Што погибе на пољу Косову
0529 "За Лазара, господара свога,
0530 "Нигда Милош умријети неће,
0531 "Док је људи и овог свијета."
0532 А бесједи Јован капетане:
0533 "О мој бабо, Вукотићу Машо,
0534 "Ја ћу своју главу изгубири
0535 "Ја уграбит’ санџак барјак царски
0536 "За крсташа славнога Лазара."
0537 Ал’ бесједи Радоњић војвода:
0538 "Срби браћо, да се послушамо,
0539 "Да на Турке снажно ударимо,
0540 "Не би ли нам срећа добра била,
0541 "Да цареву силу добијемо,
0542 "Господару сабљу припашемо,
0543 "Моја браћо, у седам краљева,
0544 "Да скинемо турски јарам с врата
0545 "Сиротињи на Херцеговини."
0546 У ријечи, коју бесједили,
0547 Док их ситна књига допанула
0548 Од питоме Корјеничке шупе
0549 Од ђетића Поповића Гаша,
0550 Ком падаше на ум на Косово
0551 И на вјечне муке од Турака:
0552 "Чуј, војвода, Петровићу Мирко,
0553 "Ето на те босанског везира!
0554 "Индат води на Граховац војсци,
0555 "Води војске четири хиљаде,
0556 "А ћерају ране и џебане,
0557 "Има пуно хиљаду комора.
0558 "Ако пуштиш на Граховац војску,
0559 "Ништа моћи учинити нећеш,
0560 "Него војску на Долове спремај,
0561 "Те чекајте босанског везира
0562 "Не би ли ти добра срећа била,
0563 "Да добијеш босанског везира,
0564 "Ласно ће те и те помиловат’."
0565 Кад разумје Петровићу Мирко,
0566 Он дозива Обреновић-Драга:
0567 "Ето тебе гарзе пет стотина,
0568 "Ајде, Драго, на Долове равне,
0569 "Чекај, Драго, Турке на Долове,
0570 "Не би ли ти добра срећа била,
0571 "Да добијеш босанског везира,
0572 "Не пушти их ноћно у ордију,
0573 "Спремићу ти Филиповић-Петра,
0574 "За њим друга дванаес стотина,
0575 "Оћу сјутра, кад огрије сунце."
0576 А у Драга поговора нема,
0577 Већ привати гарзе пет стотина,
0578 Ето Драга на Долове равне,
0579 Те чекаше Турке на Долове.
0580 Док у јутро јутро освануло,
0581 Навалише од Клобука Турци,
0582 Препаде се Обреновић Драго,
0583 Колико је силе у Турака,
0584 Ама своју гарзу сокољаше:
0585 "Браћо гарзо, да се послушамо,
0586 "Из бусије Турке дочекајте,
0587 "Ударите, и не узмакните,
0588 "Боље нам је мушки погинути
0589 "Но се женски војводама врнут’."
0590 У ријечи коју бесједили,
0591 А ето ти Филиповић-Петра,
0592 За њим друга дванаес стотина.
0593 Ђе се сташе, ту се ударише,
0594 Из бусије Турке дочекаше,
0595 Низ Долове Турке наћераше.
0596 Ту јунаке забољеше руке,
0597 Низ Долове сијекући Турке,
0598 Иљаду су посјекли Турака,
0599 А иљаду отеше комора.
0600 А војводе боље уранише,
0601 Те се Богу драгом помолише,
0602 На четворо војску раздвојише,
0603 Са четири стране ударише.
0604 Стаде цика танкијех пушака,
0605 Стоји писка ножа и сабаља,
0606 Стоји бупа сјајнијех мушкета,
0607 Загрмљеше обоји топови,
0608 Земља јечи, ведро небо звечи,
0609 Вас Граховац тама попанула,
0610 Провре црна крвца под чадорје.
0611 Кад се нашли на невољи Турци,
0612 Побјегоше бијелу Клобуку,
0613 Повезоше цареве топове,
0614 Понијеше санџак барјак царски,
0615 Ма не даду храбри Црногорци.
0616 Ма то виђе Петровићу Мирко,
0617 Он у Турке коња нагоњаше,
0618 Од бедре му сабља сијеваше,
0619 Те сијече на буљуке Турке,
0620 Док пос’јече седамнаес бега,
0621 Све господе од Стамбола града,
0622 Те освети силан попа Ђура.
0623 А то виђе Петре Вукотићу,
0624 Он завика Јован-капетана:
0625 "Знаш, Јоване, то је јучер било,
0626 "На Омутић међу војводама
0627 "Ми смо Богу емил учинили,
0628 "Да отмемо барјак и топове,
0629 "Урекоше из табора Турци.
0630 "Понијеше барјак и топове,
0631 "Оставише табор и чадорје."
0632 Па у Турке загон учинио,
0633 Од бедре му сабља сијеваше,
0634 Те сијече Турке на буљуке.
0635 Кад удари Петре Вукотићу,
0636 Ка да удри Марко Краљевићу,
0637 Он пос’јече дванаес тобџија,
0638 И оте им цареве топове.
0639 Па то Јован виђе капетане,
0640 Он потеже сребрна анџара,
0641 Ка да удри Реља под крилима,
0642 Све сијече турске барјактаре,
0643 Док пос’јече санџак-барјактара,
0644 Уграби му санџак барјактарски.
0645 А то виђе Радоњић војвода,
0646 Он у Турке коња нагоњаше,
0647 С леђа чува свога команданта,
0648 Он сијече Турке на буљуке,
0649 Док пос’јече силна силиктара
0650 За сокола цеклинског сердара,
0651 А то виђе војвода Илија,
0652 Он у Турке коња нагоњаше,
0653 Од бедре му сабља сијеваше,
0654 На буљуке Турке разгоњаше,
0655 Док пос’јече млада кајмакама
0656 За свог брата Гаврила сердара.
0657 А то виђе Радојев Шћепане,
0658 У јунаку пуче срце живо,
0659 Ђе му нема протопопа Луке,
0660 Бијаше се научио шњиме
0661 Сјећи Турке, а чинит’ поштење,
0662 Он потеже ножа пламенога,
0663 Те сијече Турке, на буљуке,
0664 Док пос’јече делибашу царског
0665 За сокола протопопа Луку.
0666 А то виђе војвода Милићу,
0667 Он у Турке коња нагоњаше,
0668 Те сијече на буљуке Турке,
0669 Док пос’јече Миралаја млада
0670 За свог брата Бора капетана.
0671 Ма то виђе Матановић Перо,
0672 Он у Турке коња нагоњаше,
0673 Те сијече Турке на буљуке.
0674 Црногорци храбри кидисали,
0675 Те цареву силу посјекоше,
0676 Док нагнаше пашу на Станишу.
0677 Дочека га Копривица Станко
0678 Са голијем ножем у рукама,
0679 Паша му се голом сабљом брани,
0680 Задостају седам осам рана,
0681 Док Станиша пашу изгубио.
0682 Иза паше потеже им рука,
0683 А Турцима влика нерука,
0684 Од Турака дванаес хиљада,
0685 Не утече жива пиличника,
0686 Да унесе кунте ни кулете,
0687 Него цигло дванаес стотина
0688 До Требиња града питомога.
0689 Слава Богу и светоме спасу!
0690 Кад не роди у Србију Срба.
0691 Да освети славнога Лазара,
0692 Што погибе на пољу Косову,
0693 До Данила Петровића књаза,
0694 Он освети славнога Лазара
0695 На Граховцу пољу широкоме,
0696 Док Бог даде и света Госпођа,
0697 Те му сина круна допанула.