Босански бегунци (уз слику Предићеву)
| Босански бегунци (уз слику Предићеву) Писац: Војислав Илић |
Тужно шуми хладна Дрина
И Миљацка бистра вода,
Јер је Босна потлачена,
Њена слава и слобода.
Опустеле цветне равни,
Под згариштем села леже,
А потомци Нинослава
У гудуре мрачне беже.
Ено чедо мајка води,
Од ужаса да га скрије;
Уморан је деда пао,
А унука сузе лије.
А кад хладни ветар дуне,
И жарко нам лето оде,
И они ће тражит' крова
Где их сузне очи воде.
Зато тужно шуми Дрина,
Зато тужи Босна цела,
И Босанац сузе лије
На згаришту својих села.
30. новембар 1889.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 144, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|