Болно лале у башчи болује,
болно лале, да л’ те боли глава?
„Да не боли не би боловало!”
Под њег простре мекане душеке,
а под главу кутније јастука, 5
и покри га кумашом јорганом,
болно лале једва проговара:
„Ил’ ме узни, или ме отпушти!”
„Мала момо, како да те узнем,”
јер за мене врло си малена”? 10
„Малено је зрно леблебије,
но га једу мезе по ракије;
малено је зрно од бисера,
њега носе госпође под грлом,
малена је птица јаребица, 15
њу ми носе госпође на руке,
чуј ме, драги, ја малена нисам,
ја сам теби сада до појаса,
догодине теби до рамена,
а до друге с тобом у душеку, 20
а до треће проплакаће дете,
проплакаће у седеф колепке”.
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 119.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 347.
