Божји дар

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Божји дар
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1860. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Божји дар

Та зар се један над'о од људи?
Једног је клетва стизала, зар?...
Многе су терет носиле груди,
Клетва је, срце, божији дар.

Не очајавај, стрпљиво само
Суђењу своме ступај у коб!
Будућност?... Ми је не гледамо.
Можда спасења доноси... гроб.

Ви̂ш како поток, раскидан, жури
Кроз хладну гору, камен и дол;
Смеје се грому, пркоси бури,
Па гором мирно проноси бол.

Често над њиме орлови сами
Окрећу тихо лагани лет,
Па тамо горе у вишњој тами
Презиру давно презрени — свет...

Не очајавај, стрпљиво само
Суђењу своме ступај у коб!
Та и ја и ти — ми једно знамо;
Да нам спасења доноси... гроб...


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 142 године.

Извори[уреди]

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 71.