Благуња дејко, Пожаранко
Благуња дејко, Пожаранко тетовска је староградска песма. Описује неостварену љубав Тетовца по имену Аце према лепотици Благуњи родом од гостиварског села Пожарање.
Текст
[уреди]Благуња дејко, мори, Пожаранко; Отвори ми џамли пенџер, Оћу да те видим ја. Прекини, Аце, море, аџамијо; Што да ти отварам пенџер Када те не волим ја? Благуња дејко, мори, Пожаранко; Ајд' подај ми русе косе, Оћу да их мрсим ја. Прекини, Аце, море, аџамијо; Што да дајем русе косе Када те не волим ја? Благуња дејко, мори, Пожаранко; Ајд' подај ми бело лице, Оћу да га љубим ја. Прекини, Аце, море, аџамијо; Што да дајем бело лице Када те не волим ја? Благуња дејко, мори, Пожаранко; Ће продадем брза коња Само да те имам ја. Прекини, Аце, море, аџамијо; Не продаји брза коња, Тебе нећу волет' ја. Благуња дејко, мори, Пожаранко; Ће продадем сарај кућу Само да те имам ја. Прекини, Аце, море, аџамијо; Не продаји сарај кућу, Тебе нећу волет' ја. Ја си имам друго момче, Само њега волим ја.
Мање познате речи:
- дејка — девојка
- џамли — стаклен
- пенџер — прозор
- аџамија — неискусан, невешт младић
- сарај — палата, раскошна кућа
Превео: Бранислав Бакотић