Библија (Бакотић) : Јаковљева посланица

←Јеврејима

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

1. Петрова→

Глава 1.

1 Јаков, служитељ Бога и Господа Исуса Христа, дванаест расејаним коленима поздрав!

2 Примите, браћо, радосно разна искушења која долазе на вас,

3 знајући да кушање ваше вере доноси устрајност.

4 Али устрајност треба да доврши своје дело, да будете савршени и цели без икаквог недостатка.

5 Ако коме од вас недостаје мудрости, нека иште у Бога, који даје свакоме без разлике и никоме не пребацује, и даће му се;

6 али нека иште с вером, ни мало не сумњајући, јер који сумња он је као што су морски валови, које ветрови подижу и размећу.

7 Такав човек нека не мисли да ће примити што од Бога.

8 То је човек неодлучан, непостојан у свим путевима својим.

9 Брат који је из нижег сталежа нек се хвали узвисивањем својим,

10 а богати својим понижењем, јер ће проћи као цвет травни:

11 "Подиже се сунце и топлином својом осуши траву, и цвет њезин отпаде и красота њезина пропаде." Тако ће и богати у ходу своме увенути.

12 Благо човеку који претрпи искушење, јер кад буде искушан, примиће венац живота, који Бог обећа онима који га љубе.

13 Нико, кад се куша, да не говори: "Бог ме искушава, јер се Бог не може злом искушати, и он никога не искушава,

14 него свакога искушава његова жудња, кад га она вуче и мами.

15 Тада, затрудневши, жудња рађа грех, а грех, кад је почињен, рађа смрт.

16 Не варајте се, љубљена браћо моја!

17 Сваки добар дар и сваки савршен поклон одозго је, долази од оца Светлости, у коме нема промене ни сенке мењања.

18 Јер нас он по својој вољи роди речју истине, да будемо као првине створења његових.

19 Знајте то, љубљена браћо моја. Нека буде зато сваки човек готов да слуша, а спор да говори и спор срдити се;

20 јер срдња човечја не испуњава правду Божју.

21 Зато одбацујте сваку нечистоту и сваку претераност лукавства, и с благошћу примите реч која је у вас усађена и која може спасити душе ваше.

22 Будите пак испунитељи речи, а не само слушачи, варајући сами себе лажним разлагањима.

23 Јер ко је слушалац речи а не и делатељ, он је као човек који гледа лице своје телесно у огледалу,

24 и пошто се огледао отиде и одмах заборави какав беше.

25 Али који прозре у закон савршени, у закон слободе, и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, тај ће бити блажен у деловању своме.

26 Ако који од вас мисли, да је побожан, а не зауздава језика свога, него вара срце своје, његова је побожност узалудна.

27 Побожност чиста и без мане пред Богом Оцем нашим ова је: Обилазити сироте и удовице у њиховим невољама и чувати се од поганства света.

Глава 2.

1 Браћо моја: У вери Господа нашега Исуса Христа, Господа славе немојте имати личних обзира.

2 Јер дође ли на сабор ваш човек са златним прстеном и у богатој хаљини, а дође и сиромах у истрошеној хаљини,

3 и ви погледате на онога у богатој хаљини и речете му: "Ти седи овде на почасно место", а сиромаху речете: "Ти стани тамо", или "Седи овде испод подножја нога,"

4 да не правите ли у себи разлику и не судите ли по надахнућу злих помисли?

5 Чујте, љубљена браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе пред овим светом, да буду богати у вери и наследници краљвства које обећа онима који њега љубе?

6 А ви цвелите сиромаха! Нису ли то богати који вас муче и вуку на судове?

7 Не хуле ли они на добро име које имате?

8 Ако дакле закон краљевски извршујете по Писму: "Љуби ближњега свога као самог себе", добро чините,

9 али ако имате личних обзира, грех чините, и бићете осуђени од закона као преступници.

10 Јер који сав закон испуни а сагреши у једном пропису, он је потпуно крив.

11 Јер онај који је рекао: "Не чини прељубе", рекао је и: "Не уби." Ако дакле не учиниш прељубе али убијеш, постао си преступник закона.

12 Тако говорите и тако поступајте, као они којима ће се судити по закону слободе;

13 јер ће ономе бити суд без милосрђа који није био милосрдан. Милосрђе има већу славу од суђења.

14 Шта помаже, браћо моја, некоме да рече да има веру, ако нема дела? Може ли га вера спасти?

15 Ако су брат или сестра голи, или немају шта да једу,

16 и рече им који од вас: "Идите с миром, грејте се и наситите се," а не да им потребе телесне, шта то помаже?

17 Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи.

18 Али неко може рећи: "Ти имаш веру, а ја имам дела; покажи ми веру своју без дела својих, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих."

19 Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш: и зли духови верују и дрхћу.

20 Хоћеш ли разумети, човече ташти, да је вера без дела мртва?

21 Авраам, отац наш, не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свога на жртвеник?

22 Видиш ли да је вера деловала у делима његовим, и кроз дела усаврши се вера?

23 И тако се изврши Писмо које говори: "Авраам верова Богу, и то му се прими у правду, и пријатељ Божји назва се".

24 Видите дакле да се делима оправда човек, а не самом вером.

25 Тако и Рава, блудница, не оправда ли се делима кад прими уходе и изведе их другим путем?

26 Као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела мртва.

Глава 3.

1 Браћо моја, да не буде међу вама много учитеља, јер ви знате да ће се нама строже судити.

2 Сви ми у многоме грешимо. Али ко у речи не погреши, тај је савршен човек и он може и цело тело зауздати.

3 Ако коњима мећемо узду у уста да нам се покоравају, ми владамо целим телом њиховим.

4 А гле, и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малим кормилом куд кормилар хоће.

5 Тако је и језик мали уд, а за много се хвали. Гле, и мала ватра колико велике шуме може да запали!

6 И језик је ватра; свет злобе. Постављен међу нашим удима, погани све тело, палећи точак живота нашег, пошто је сам упаљен од гејене.

7 Јер сав род звериња и птица и гмизаваца и риба припитомљава се и припитомио се роду човечјему,

8 али језик нико од људи не може укротити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.

9 Њим благослиљамо Бога и Оца, и њим кунемо људе, који су створени по обличју Божјему.

10 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубљена браћо моја, да то тако буде.

11 Може ли извор из једне главе точити слатку и горку воду?

12 Може ли, браћо моја, смоква маслине родити, или лоза смокве? Тако ни извор слане воде не може дати слатке воде.

13 Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже дела своја добрим живљењем у кротости и мудрости.

14 Али ако имате грку завист и дух свађе у срцима својим, не хвалите се, нити лажите на истину.

15 То није она мудрост што силази одозго, него земаљска, чулна, ђаволска.

16 Јер где је завист и свађа, онде је неслога и свака врста злих дела;

17 а мудрост одозго је најпре чиста, затим мирна, умерена, помирљива, пуна милосрђа и добрих плодова, без пристраности и лицемерја.

18 Плод правде сеје се у миру за оне који мир траже.

Глава 4.

1 Откуд борбе и распре међу вама? Зар не од страсти ваших, које се боре у удима вашим?

2 Жудите, а немате; убице сте и лакомци, и не успевате да постигнете; водите борбе и распре, и немате, јер не иштете.

3 Иштете, и не добијате, јер зло иштете, с намером да страстима својим угодите.

4 Прељубочинци, не знате ли да је пријатељство овога света непријатељство Богу? јер ко хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.

5 Или мислите да Писмо узалуд говори? Љубоморно чува Бог дух који је у нас уселио?

6 Али он даје још већу милост. Јер говори: "Одолева Господ силницима, а милост понизнима чини."

7 Покорите се дакле Богу. Противите се ђаволу и побећиће од вас.

8 Приближите се Богу и он ће се вама приближити. Очистите руке своје, грешници, прочистите срца своја, непостојани.

9 Осетите невољу своју, будите жалосни и плачите: смех ваш нека се претвори у плач и радост у жалост. 10 Понизите се пред Господом и подигнуће вас.

11 Не опадајте један другога, браћо. Ко опада брата или суди брату своме, опада закон и суди закону; а ако закону судиш, ниси поштовалац закона, него си ти њему судија.

12 Један је законодавац и судија, а то је онај који може спасити и погубити; а ти ко си који ближњему своме судиш?

13 Слушајте сад ви који говорите: "Данас или сутра ићи ћемо у овај или у онај град, и седећемо онде годину дана и трговаћемо и зарадићемо!"

14 А не знате шта ће бити сутра! Јер шта је ваш живот? Пара која се за мало покаже, па нестаје.

15 Зато би требало да говорите: "Ако Господ хтедне бићемо живи и учинићемо ово или оно."

16 Али се ви сад хвалите својим охолим мислима. Зло је тако се хвалити.

17 Ко уме добро чинити, а не чини, грех чини.

Глава 5.

1 Послушајте сада ви богати! Плачите и ридајте за невоље које ће доћи на вас.

2 Богатство ваше иструхну и хаљине ваше поједоше мољци.

3 Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас и изешће тело ваше као огањ. Скуписте благо у последње дане!

4 Гле, виче плата ваших посленика који су пожели њиве ваше, а ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа над војскама.

5 Ви сте на земљи у насладама и у раскоши живели, ухранисте срца своја у дан заклања.

6 Осудисте, убисте праведника који вам се није противио.

7 Будите дакле трпељиви, браћо моја, до појављења Господњега. Гле ратар чека племенитог рода из земље и стрпљиво чека на рану и на позну кишу.

8 Будите дакле и ви стрпљиви и учврстите срца своја, јер је близу појављење Господње.

9 Не тужите се један на другога, браћо, да не будете осуђени. Гле судија је пред вратима!

10 Узмите, браћо моја, за пример подношења и трпљења пророке који говорише у име Господње.

11 Гле, блажене називамо оне који мирно трпише. Трпљење Јовово чусте, и крај који му удели Господ видесте. Јер је Господ милосрдан и смилује се.

12 А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом ни другом каквом клетвом, него нека буде што јест "да", а што није "не", да не паднете под суд.

13 Мучи ли се ко међу вама, нека се моли; је ли ко весео, нека пева песме благодарења.

14 Болује ли ко међу вама, нека зове старешине црквене, и нека се они моле над њим и нека га помажу уљем у име Господње;

15 молитва вере помоћи ће болеснику и подигнуће га Господ, а ако је грехе починио, опростиће му се.

16 Исповедајте дакле један другоме грехе своје, и молите се један за другога, да се исцелите. Јер усрдна молитва праведнога много може помоћи.

17 Илија беше човек подложан слабостима као и ми, и помоли се да не буде кише, и не удари киша на земљу за три године и шест месеци;

18 и опет се помоли, и небо даде кишу и земља изнесе род свој.

19 Браћо, ако ко од вас зађе с пута истине и обрати га ко,

20 нека зна да ће онај који обрати грешника с кривог пута његова, спасти душу од смрти и покрити много греха.