Белешка о саветовању (конференцији) код Фирера о ситуацији у Југославији након извршеног пуча 27. марта 1941.г.

Извор: Викизворник

Оперативни штаб Врховне команде

Оружаних снага

Поверљив командни предмет


3/2а к. 1 Берлин 27. 3. 1941

Акт само за начелника Само по официру

1. примерак Оперативном штабу Врховне команде 2. примерак Л 3. примерак W.Kr.G.

Саветовање о ситуацији у Југославији

Присутни:

Фирер Рајхсмаршал Начелник Врховне команде Оружаних снага Начелник Оперативног одељења Генерал-потпуковник Боденшац Пуковник Шмунт Капетан фрегате фон Путкамер Потпуковник Шерф Мајор фон Белов Мајор Кристијан

Касније су позвани:

Врховник командант Копнене војске Начелник генералштаба Копнене восјке Пуковник Хојзингер Потпуковник Сиверит Министар Иностраних послова Посланик Хевел Генерал-мајор фон Валдау Пуковник Шмит Генерал-мајор фон Ринтелен

Фирер

Описује ситуацију у Југославији после државног удара. Констатује да је Југославија несигуран фактор у односу на предстојећу операцију „Марита“, а још више на планирану операцију „Барбароса“. Срби и Словенци никада нису били наклоњени Немцима. Владе никада нису чврсто седеле у седлу, због нерешеног националног питања и официрске камариле, које су биле склоне државним ударима. Земља је до сада имала само једног снажног човека, Стојадиновића, чији пад је Намесник, кнез Павле дозволио на своју штету. Моменат за упознавање стварне ситуације у земљи и њеног става према нама, за нас је повољан како из политичких тако и војних разлога. Да је влада оборена за време операције „Барбароса“, последице по нас би морале да буду знатно теже. Фирер је одлучио да се предузму све потребене мере – не чекајући на могуће изјеве лојалности нове владе – да се Југославија разбије војно и као државна творевина. Спољнополитички се неће постављати никаква питања нити ултиматуми. Уверавања југословенске владе која се убудуће ионако не могу узимати озбиљно, биће примљене к знању. Напад ће отпочети чим за њега припремимо одговарајућа средства и трупе. Важно је да се ради што је могуће брже. Покушаћемо да суседне државе при том узму погодно учешће. Војну помоћ против Југославије треба затражити само од Италије и Мађарске, а у извесном смислу и од Бугарске. Румунији припада, угалвном, задатак обезбеђења према Русији. Бугарски и мађарски посланик већ су о томе обавештени. Дучеу ће бити упућен апорука још у току дана. Од нарочитог је политичког значаја да се на Југославију удари немилосрдном жестином и да се војни пораз зада муњевитом акцијом. На тај начин би Турска била довољно застрашена што би повољно утицало на каснији поход против Грчке. Треба рачунати с тим да ће током напада Хрвати прићи на нашу страну. Одговарајућа полтичка накнада (доцнија аутономија) буће им осигурани. Рат против Југославије могао би да буде веома популаран у Италији, Мађарској и Бугарској, пошто овим земљама треба ставити у изглед добијање извесних територија: Италији – јадранску обалу, Мађарској Банат, Бугарској Македонију. Овај план изискује да убрзамо што је могуће више све припреме и прикупимо тако јаке снаге да слом Југославије уследи у најкраћем року. У вези с тим почетак операције „Барбароса“ мора се одложити за четири седмице.

Војне операције морају се одвијати на следећи начин:

1.) Операцију „Марита“ отпочети што је раније могуће, с ограниченим циљем да се освојиг рчка Тракија и Солунски басен све до висинског предела Едесе; при том извршити обухват преко југословенске територије. 2.) са простора јужно од Софије извршити продор у правцу Скопља, ради растерећења бока италијанског фронта у Албанији. 3.) са простора око Софије извршити продор јачим снагама у правцу Ниша и даље ка Београду у садејству са: 4.) надирањем јачих немачких снага са простора око Граца и Клагенфурта (Целовец – пр. а.), у југоисточном правцу с циљем разбијања југословенске војске

За операције под тачкама 2) и 3) треба привући снаге из групе која је одређена као заштита према Турској, затим прекобројне јединице Јужног фронта и Армијске резерве. Обезбеђеењ према Истоку треба да предузму, с једне стране, бугарске снаге појачане једном оклопном дивизијом пребаченом из Румуније, а, с друге, румунске снаге, којима треба оставити само једну оклопну дивизију. За опеацију под тачком 4) снаге се могу узети из ешалона концентрисаних за операцију „Барбароса“. (При том брзина долази у први план). Снаге морају бити одмерене тако да буду у довољној јачини. Италијанима се поставља као главни задатак да за сада најпре обуставе све војне акције против Грчке, да се довољно заштите према југословеснској граници и да из Истре са армијом „По“ предузми операције ради обезбеђења десног немачког бока.

5.) Ваздухопловству ће бити главни задатак да, што је пре могуће пре, отпочне разбијање југословенских ваздухопловних база и да узастопним нападима разори главни град Београд, а поред тога да потпомаже напредовање копнених јединица. У ту сврху могу се користити и мађарске ваздухопловне базе.

Врховни Командант Копнене војске

Фиреров оперативни план поклапа се са оним који смо ми предвидели. За почетак „Марите“ може остати 1. април, зависно од временских прилика. Почетак наступања осталих ударних група, зависно од стратегијског развоја, биће могућ између 3. и 10. априла. Питање да ли ће јужне ударне групе, у случају брзог напредовања, имати одрешене руке за даље вођење операције „Марита“ Фирер је начелно одредио, уз захтев да се операције не испуштају из руку већ чврсто воде. Врховни командант Копнене војске поднеће ноћас до 03:00 часова писмено свој план.

Врховни командант Ратног ваздухопловства

Саопштава да ваздушни напади Осмог ваздухопловног корпуса из Бугарске могу отпочети одмах, али да је ваздухопловству за концентрисање јачих ваздухопловних снага потребно два-три дана времена. Намерава да у простор око Беча и Граца, и у Мађарску, доведе веће јединице борбених и авиона за обрушавање. По потреби на јужно-италијанске аеродороме довешће снаге Десетог ваздухопловног корпуса. Биће посвећена пажња појачавању противавионске одбране Беча, Корушке и Штајерске.

Фирер

Наређује да се одмах приступи свим припремама. Он очекује да му се у току вечери 27. марта доставе планови појединих делова Оружаних снага. Генералу фон Ринтелену наређено је да ноћу, 27. марта, прими поруку и усмена упутства Фирера.

(Оригинал : AVII, Немачка архива, кутија 1, фасцикла 2, документ број 3)


Додаци[уреди]

Овај записник је био приложен у доказном поступку на суђењу пред Међународним судом у Нирнбергу 1946.г.. Оно чега у њему нема, што није било записано а изречено је на поменутом саветовању може се сазнати из изјава и сведочења као и из докумената и заоставштине немачких генерала и фелдмаршала који су том догађају присуствовали.

Вилхел Кајтел, фелдмаршал (личне белешке уочи суђења у Нирнбергу):

„Пошто су се сва позвана господа окупила – министар Спољних послова, највиши команданти Главне команде копнене војске и Ратног ваздухопловства – Хитлер нам је предочио на свој, нама већ добро познати начин, а то је, као и увек било наређење – ситуацију и његове намере после преврста у Југославији: напад на Југославију у што је могуће краћем року. Армија Листа окренуће надесно, нападајући с истока, јаким северним крилом – на Београд; немачке и мађарске снаге са севера, преко Дунава, заузеће Београд. Овде ће бити ангажована нова армија из позадинског ешалона снага предвиђених за исток, тј. за совјетску Русију. Главна команда Копнене восјке и ратно ваздухопловство треба хитно да поднесу предлоге. Са Мађарском – рекао је Фирер – он ће сам средити све неопходно. Још данас ће послати у Будимпешту посланика Стојаија. Предлог генерала Јодла, по коме би југословенском режиму ипак требало најхитније упутити ултиматум, Фирер је енергично одбио. Министру Рибентропу у вези с тим Фирер уопште није дао ни да дође до речи. Фон Браухич је, између осталог, примио од Фирера упутство да снаге концентрише тако да јавни саобраћај видно не ограничи. Дискусије више није било. Хитлер је напустио салу са господином министром Спољних послова ради разговора са мађарским послаником који их је чекао. Нама осталима после краћег разговора Халдер – Јодл перостало је само да прионемо на посао.“

Франц Халдер, генерал-пуковник (сведочење):

„Чим је ушао у салу, Фирер се после категоричког саопштење да је одлучио да енергично потпуно разбије Југосалвију – узрок: преврат у Београду – окренуо мени са питањем: „Колико времена Вам је потребно да наступите против Југосалвије и на који начин мислите да те операције треба да буду вођење?“ На први део питања тешко ми је било да одговорим тек тако нешто одређеније. Тек на његово инсистирање предложио сам рок од осам до десет дана, са резервом да треба предходно извршити још један, коначан прорачун. Много штошта зависило је, наима, од састава нове армије коју треба покренути у напад из Аустрије и Мађарске. У вези са другим делом питања није било тешкоћа. Хитлер је прихватио варијанту коју смо претходно пертресли главни командант Копнене војске и ја. У једном тренутку дошло је до дијалога у овом смислу: Фирер: - „Барбаросу“ морамо одложити.Колико недеља? Фон Браухич: - Најмање четири, највише шест од рока предвиђеног за азвршетак свих припрема. (Тај рок је иначе био 15. мај 1941.г.) Фирер: - Нисам сагласан! Не сме бити више од четири недеље одлагања ... “

Алфред Јодл, генерал-пуковник (саопштење Оперативном штабу Врховне команде Оружаних снага након повратка са „Саветовања о Југославији“):

„Фирер је одлучио да нападне и разбије Југославију. То сада значи измену тока припрема за Источну кампању. И „Марита“ се мора преиначити. Главна команда Копнене војске хитно приступа изради новог плана – „Подухвата 25“, против Југославије. Нака сам Господ Бог буде од помоћи Браухичу и Халдеру. Ми у нашем штабу имамо неодложан задатак, данас поподне и током ове ноћи, да завршимо предлог плана координације наших и италијанских снага за ратну кампању против Југославије ... “

(Ову изјаву је генерал-мајор Валтер Варлимонт, заменик начелника Оперативног одељења Врховен команде Оружаних снага дао аутору књиге које је коришћена као литература 2. маја 1969.г., у смислу да ми у је његов шеф,м генерал-пуковник Јодл пренао утиске са „Саветовања о Југославији“, у смислу како је било наведено предстојећим задацима. Варлимонт се оградио у погледу реда речи и реченица, али је јамчио за смисао саопштења генерала Јодла.)

Литература:[уреди]

  • Михаило Марић, „Уништити Југославију“ – Хитлер и немачки генерали у Априлском рату 1941., Вук Караџић, Београд, 1984.г.