Бела лађо, на тебе ми криво,
Што не јављаш да л’ је ропство живо.
— Живо, живо, ал' не мож’ да дође,
Широк Дунав не може да прође.
— Да сам вила, па да имам крила, 5
Јаој драги, не би те пуштила,
Да сам вила па да имам крила,
Три би Швабе наместо убила,
А четвртог на самрт ранила.
