Бежʼ од мене!

Бежʼ од мене!  (1863)  Писац: Драга Димитријевић Дејановић

Беж’ од мене
На далеко — белом свету,
Да ти живот не увене
У младости, у цвијету.
Ја сам сушта
Отровница љута,
Па ти могу живот отровати,
Па да плачеш,
Када други пева,
Да се смејеш,
Кад други запева,
Да немаш мира, ни станишта
Нити врела својега огњишта.

Беж’ од мене!
Несрећа је моја рана,
Па и свака капка крви
У мени је отрована.
Па ако ме дирнеш само —
Несрећа је прилепчива;
Она ће ти живот млади
Отров-устма да целива,
Она ће те уморити,
Она ће ти за живота
Ладан гробак ископати;
Па ћеш пасти —
Нестаћеш у том свету,
Кано росе на опалом цвету.

Беж’ од мене! —
Или стани — још једаред стани,
Те на моје груди још једаред пани,
Још једаред да ти љубим уста,
Да ми лакша буде
Помрчина пуста
Црна гроба, грозна самовања,
Тешке боље, тешка туговања;
Бели данак, а без сунца јарка,
Да ми лепши, да ми бељи буде,
Да ми лепа слика твоја —
Да ме прати свугде.
Ти си душа душе моје!
Без тебе би сунце ово
Изгубило зраке своје,
Без тебе би и то цвеће бајно —
Ох! свенуло, свенуло одавно!

Беж’ од мене!
Ја те морам прегорети;
Ал’ те никад, за целога века,
Нећу, веруј, преболети!
Навек ће ми душа моја,
Растопљена у том зраку,
Невиђена, нечувена,
Кано светлост белом данку,
Уза твоје лепо лице —
Навек бити приљубљена,
Па ће тако тијо, лако,
Кано зора на истоку,
Кано ружа на корену,
У мирису, у пламену,
Крадом бдити, па злато љубити.

Извор

Даница, 22. септембар 1863. Број 38. Година IV, стр. 593.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.