Барјактаровићи

Барјактаровићи  (1862)  Писац: Ђура Јакшић

„Збогом мајко!… мајко мила!…
„ — Пет стотина кобних лета,
„Моји славни прадедови,
„У присенку бурног хлада,
„Што крвави барјак даје,
„Пролеваху крвцу свету…
„И залуда звер азиска,
„Са хордама бесомучним,
„Стремећ’ грозно к барјактару,
„Кроз димовну маглу стреља
„Крст посвећен, барјак свети. —
„ — Још и данас барјак лети,
„На срамоту вековима —
„По бојишту, по облаку,
„Смртног праха и олова:
„Још и данас кроз редове
„Многобројних Азијата
„Напред лете храбри тићи —
„Барјактаровићи…”

Плаче мајка стара… тужна
Три је синка испратила
Погибоше… боже мој!
Сад мезимца прати мила
На жртвеник домовини
Па га љуби, пак га храбри
„Брани сине образ свој!…”

„Збогом сестро!… селе, снаго!…
„Три су твоја брата пала
„Под барјаком, за слободу.
„Али стоји барјак свети,
„Стоји име славно, сјајно,
„Стоје стене црногорске
„Непроходне непобедне
„Пак и ја ћу за њих пасти:
„За слободу Горе Црне
„Под барјаком развијеним
„На бојишту крвавоме
„Код три моја дична брата
„У гробницу храбрих тића —
„Барјактаровића…

Сестра стрепи — али не сме
За живота жива рећи,
„Не у крвав, не у бој!”
Бледи, слути, тужна млада,
И шапћућ’ га опомиње
„Иди, иди! брате, душо!
„Али чувај живот свој!

„Коња седлај, љубо верна!
„Изнеси ми бојну сабљу,
„Кнез ме зове на бојиште —
„А паднем ли, под барјаком?
„Верна љубо, прежали ме!
„Пак ако ћеш руку дати —
„Јунаку је само подај,
„Кој’ ће барјак за слободу
„Кроз крваве горе вити,
„Кад не буде више тића,
„Барјактаровића!

„„У бој друже!… љуба рече:
„„У бој дико црногорска!
„„А паднеш ли,… сунце моје!
„„Црногорка уме бити,
„„Љуба ће те осветити!…

Извор

Јавор, 5. децембра 1862. Бр. 34. Год. I, стр. 265–266.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 148 година.