Ајде, душо, да се милујемо,
Гди рекнемо, да се састанемо:
Ил' у твоме, нл' у моме двору;
Ил' у твојој, ил' у мојој башчи;
Ил' у твоме, ил' у мом дућану. 5
Ти се створи у дућану алва,
Ја ћу бити у дућану калфа,
Па ћу доћи, да тебека љубим;
Рећи ћеду нзокола људи,
Да ја једем у дућану алву, 10
А ја љубим потајно девојку.
Створ' се, душо, у градини ружом,
Ја ћу с' створит' у бела лептира,
Па ћу пасти на румену ружу;
Рећи ћеду изокола људи, 15
Да ја гризем у градини ружу,
А ја љубим потајно девојку.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 369.
