Југ Брињанин удара на Рибник

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Југ Брињанин удара на Рибник

0001 Сан уснила љуба Фазлагина
0002 На Удбини у кули каменој,
0003 У одаји ноћи по поноћи,
0004 Сан уснила, па с’ у сну препала.
0005 Како с’ госпе препанути не ће,
0006 Кад је страшан санак боравила!
0007 Модар с’ облак уз небо подвио
0008 Од Оточца и Бриња камена,
0009 Из облака модра муња сива,
0010 Муња сива, пуцају громови,
0011 Од њега се магла отискује,
0012 Све оточко поље поклопила,
0013 Оде магла под Корин-планину.
0014 Кад изиђе на широку Лику,
0015 Сву широку Лику поклопила,
0016 Све је гледа госпе Фазлагина,
0017 Куд ће сиња магла окренути,
0018 Ал ће Новом, али ће Госпићу,
0019 Ал ће магла на богаз Рибнику?
0020 Новом не ће, а Госпићу не ће,
0021 Све Рибничко поље поклопила,
0022 Страшну маглу госпе опазила,
0023 Пола је мутне, а пола крваве,
0024 По њој гркћу врани гавранови.
0025 Када магла до Рибника сађе,
0026 А полети јато гавранова,
0027 А на Рибник били ударише.
0028 Дочекаше тићи лабудови,
0029 Они с’ с њима пери ударише.
0030 Која фајда, што се ударише,
0031 Лабудовом пера отпадају,
0032 Падају мртви тићи лабудићи,
0033 Појагмише тице лабудице,
0034 Па се они натраг повратише.
0035 Кад погледа госпе Фазлагина
0036 До ћојлука повише Рибника
0037 Билој кули брата Халилаге,
0038 Отишће се јато гавранова
0039 До његове на ћојлуку куле.
0040 Кад стигоше кули на ћојлуку,
0041 Подранила два тића лабуда,
0042 Изишли су у бостан у башчу,
0043 Међу њима тица лабудица,
0044 Сестреница, тица лабудица.
0045 Када види јато гавранова,
0046 А на бостан они ударише,
0047 Дочекаше два јадна лабуда,
0048 И с њима се пери ударише,
0049 Један мртав паде у бостану,
0050 Утече други у кулу камену,
0051 Ујагмише тицу лабудицу,
0052 Вратише се под Корин-планину.
0053 Када види госпе Фазлагина,
0054 А у страху на ноге скочила,
0055 До пенџера па се појагмила,
0056 Па погледа са џама-пенџера,
0057 Још јој зори ни хабера нејма.
0058 У одаји свићу запалила,
0059 А све госпе по одаји хода,
0060 Све спомиње Рибник на богазу.
0061 Син јој Ахмет на јатаку спава,
0062 Њега буди на јатаку мајка:
0063 „Устај сине, Фазлагић-Ахмете,
0064 Како те је санак приварио!
0065 Мен’ је синко, триба од тебека.“
0066 Не да јој се Ахмет пробудити,
0067 Јер је и он санак боравио,
0068 А какав је санак боравио:
0069 Уродила по пољу љубица,
0070 А љубица и код ње ружица,
0071 А изашо Фазлагић Ахмете,
0072 Па он бере по пољу ружицу.
0073 Кад до једног цвита долазио,
0074 Фати с’ момак, да убере цвита,
0075 Дочека га змија шаровита,
0076 Њу дочека Фазлагић Ахмете,
0077 Па он уби змију шаровиту.
0078 Која фајда, што је ј’ оборио,
0079 Кад га јопе друга дочекала,
0080 Под ливу га сису ударила.
0081 Припаде се момак на јатаку,
0082 Он подвикну, па на ноге скочи.
0083 Кад опази мајку код јатака,
0084 Он матери вели у одаји:
0085 „Што т’ је, мајко, ноћас у одаји,
0086 Што ме будиш ноћас на јатаку?“
0087 Њему мати вели у одаји:
0088 „Мој Ахмете, у мене једини!
0089 Сједи, сине, мајци код колина,
0090 Да ти санак у одаји кажем,
0091 Ја се ноћас у сну препанула.“
0092 Све му мати у одаји каже,
0093 Какав ли је санак боравила:
0094 „На мој, синко, санак гледајући,
0095 Ја се бојим и другог времена,
0096 Ја се бојим бијелу Рибнику,
0097 Да ће, синко, Рибник изгорити,
0098 И високој на ћојлуку кули,
0099 Моме брату диздар-Халилаги
0100 И његова два посопца сина,
0101 И Златији, кићеној дивојци.
0102 Ти послушај мајке у одаји:
0103 Ти се спреми, појаши дората,
0104 Гони њега низ Лику Рибнику
0105 До високе на ћојлуку куле
0106 Своме даји диздар-Халилаги,
0107 Нека чува куле на ћојлуку
0108 И Рибника била на богазу.
0109 Ја се, сине, бојим Оточана,
0110 Оточана и с њима Брињана,
0111 Преварит ће агу на ћојлуку,
0112 Лудо море изгубити главу.“
0113 Ахмет мучи, ништа не дивани.
0114 Вид’де старе љубе Фазлагине!
0115 Фати с’ госпе уре на пенџеру.
0116 Кад у уру госпе погледала,
0117 Ура каже четири сахата,
0118 Још до дана четири сахата:
0119 „Ахмете сине у мене једини!
0120 До дана је четири сахата;
0121 Док ти сађеш низ Лику Рибнику.
0122 Таман, сине, четири сахата,
0123 Ја виш дана чекати не могу,
0124 Ван послушај мајке у одаји:
0125 Спремај, сине, себе и дората,
0126 Хајде, синко, низ Лику Рибнику,
0127 Лети даји диздар-Халилаги!“
0128 Хоће Ахмет мајке послушати,
0129 Опреми се момак у одаји,
0130 А опреми на јаслах дората,
0131 Изађе му мати у авлију,
0132 Ахмет мајци руку пољубио:
0133 „Деде мајко, да се халалимо!
0134 Могли би се кашње не видити.
0135 Врлетан је под планином кланац,
0136 А планине сада саме нису,
0137 Ваља ноћас кланац пригазити,
0138 Могло би се тамо погинути.
0139 Мени с’ чини, моја старо мајко,
0140 Да се кашње видити не ћемо.“
0141 С њим се мати липо халалила:
0142 „Хајде, синко, у сто добрих часа!
0143 Не шали се, у мене једини,
0144 Добро чувај куле дајиџине!
0145 Да ти биде тамо до потрибе,
0146 Главу подај, а не дај образа,
0147 Боље ти је тамо погинути,
0148 Нег црн образ на Удбину снити,
0149 Да се с тобом шале Удбињани
0150 По кахвама и по механама.“
0151 „ „Мати моја, не старај се с тиме!“ “
0152 Из авлије ишћера дората,
0153 Окрену га граду на капију,
0154 Капиџију момак повикује:
0155 „Побратиме, капиџија Рамо,
0156 Отварај ми од Удбине врата!“
0157 Опази га кићена дивојка,
0158 Сестра Фате капиџије Раме.
0159 Кад познаде Фазлагина сина,
0160 Тад дивојка у капију сађе,
0161 Од Удбине отворила врата:
0162 „Куд ћеш, брате, Фазлагић-Ахмете?“
0163 „ „Хоћу, сестро, до Рибника сићи,
0164 До високе куле дајиџине.“ “
0165 То јој рече, поћера дората,
0166 Отишће га низ поље зелено,
0167 Управ гони кланцу плочанскоме,
0168 У Плочанац кланац ударио.
0169 Вију вуци, гркћу гавранови,
0170 Све у гори дрече вјеверице,
0171 По оклинцих хучу хулавице,
0172 А под њим се дорат усплашио,
0173 Све се момак с дором приговара:
0174 „Шта ми с’ ноћас бојиш у планини,
0175 Али вука ал горског хајдука?
0176 Не бој с’, доре, вука ни хајдука,
0177 Док Ахмета чујеш на себика,
0178 Вук на вука у планини не ће,
0179 Мој дорате, хајдук на хајдука.“
0180 И плочански кланац пригазио.
0181 Па најаха испод куле биле,
0182 Испод куле плочанског Алаге.
0183 Он погледа у кулу бијелу,
0184 Сјају ли се џаме у дувару:
0185 Ту ј’ Ахмету јауклија била,
0186 Сестра Ајка плочанског Алаге.
0187 Кад се сјају џаме у дувару,
0188 У дувару, у боју доњему,
0189 Он под пенџер додера дората,
0190 Са дората погледа на пенџер,
0191 У одаји јасна гори свића,
0192 Код ње сиди кићена дивојка,
0193 Све спомиње Фазлагић-Ахмета:
0194 „Гдје си, драги, Фазлагић-Ахмете,
0195 Што те нејма до пенџера мога,
0196 Ево има за недиљу дана?
0197 Ти си чешће мени доходио.“
0198 Кад је види Фазлагић Ахмете,
0199 Он се драгој јави са пенџера:
0200 „Липа Ајко, кићена дивојко,
0201 Ево теби Фазлагића твога!“
0202 Кад дивојка момка опазила:
0203 „Гдје си, душо, Фазлагић-Ахмете?
0204 Јал ме води, јал већ не доходи!
0205 Дост’ је нашег ашиклука било.
0206 Далеко је к мени доходити,
0207 А литне се ноћи пригодиле,
0208 А постали вуци и хајдуци,
0209 Могло би се свашта дочекати,
0210 Ти би мого с мене погинути.“
0211 „ „Не будали, кићена дивојко!
0212 Ноћас вакта од поласка нејма.
0213 Одох, драга, до Рибника сади,
0214 До ћојлука повише Рибника,
0215 Позовнути дају у сватове
0216 И обадва своја дајиџића
0217 И Златију себи на весеље.
0218 Ван чуј, Ајко, кићена дивојко,
0219 Деде, драга, да се халалимо!
0220 Халал никог уморити не ће.
0221 Док ја кули стигнем дајиџиној,
0222 Могло би се, драга, погинути,
0223 Могли би се кашње не видити.“ “
0224 „Мучи душо, Фазлагић-Ахмете,
0225 Не говори ричи неприличних!“
0226 Док то рече кићена дивојка,
0227 На Рибнику пукоше топови,
0228 А ситни се огањ проломио,
0229 Ко кад Рибник у абес пропаде.
0230 А одјекну Ахмет на дорату:
0231 „Миловање, да се халалимо,
0232 Да се брже, драга, растајемо!
0233 Ти чујеш ли с Рибника топова?
0234 Пропаде нам Рибник на богазу,
0235 Оде кула даје Халилаге!“
0236 А дивојци сузе ударише:
0237 „Хајде, драги, у сто добрих часа,
0238 Здраво био, па се веселио,
0239 Здраво ми се натраг повратио!“
0240 У том момак отишће дората.
0241 Све се огањ слама код Рибника,
0242 А плануше куће сиромашке,
0243 А зацвили Ахмет на дорату:
0244 „Куку доре, десно крило моје!
0245 Изгори нам Рибник на богазу,
0246 А индата нејма ни откуда.“
0247 Гони дору низ поље Рибнику.
0248 Од високе куле Алагине
0249 Сахат има поља до Рибника.
0250 Бије дору са обидве стране,
0251 Пола поља хајван пригазио,
0252 Већ је б’јела зора убилила.
0253 Ситни огањ стаде код Рибника,
0254 Вец пуцају велики топови,
0255 Горе села граду до бедена.
0256 Док доћера дору до Рибника,
0257 А већ био данак освануо.
0258 Кад кроз Рибник момак ударио,
0259 Чудно момци леже по сокацих
0260 У гаћама и танких кошуљах,
0261 Ни на какву русе главе нејма.
0262 Изашле им остариле мајке,
0263 Па познају дјецу по сокацих
0264 По рукавих и танких кошуљах,
0265 Све кукају мајке по сокацих.
0266 Гони Ахмет, грозне сузе ваља.
0267 Кад изјаха момак из Рибника,
0268 Па отишће дору до ћојлука,
0269 Сав је Рибник магла поклопила.
0270 Он опази кулу дајиџину,
0271 Усправ му је кула дајиџина,
0272 Није била кула изгорила.
0273 Па се момак с дором приговара:
0274 „Мој дорате, десно крило моје,
0275 Ено биле куле дајиџине!
0276 Је л’ ми дајо јоште у животу,
0277 Кад му кула није изгорила?“
0278 Кад се кули близо прикучио,
0279 А на кули кука кукавица.
0280 То не била горска кукавица,
0281 Већ му ујна Халилагиница,
0282 Она кука на џама-пенџеру.
0283 Када види Фазлагина сина,
0284 А закука Халилагиница:
0285 „Куку сине, Фазлагић-Ахмете!
0286 Јеси л’, синко, рано подранио,
0287 Пошо кули даје Халилаге
0288 На весеље Халилагиници?
0289 Нејма Мује, сина старијега,
0290 Да дочека тебе у авлији.
0291 Ето Мује, лежи у бостану,
0292 На њем, синко, русе главе нејма!
0293 Нејма Злате, моје јединице,
0294 Да изведе тебе у одају.“
0295 Њојзи вели Фазлагић Ахмете:
0296 „Ујно моја, камо дјеца твоја,
0297 Камо дајо, диздар-Халилага,
0298 Ко запали Рибник на богазу?“
0299 „ „Куку сине, Фазлагић-Ахмете!
0300 Стиже војска од Оточца била,
0301 Оточани и с њима Брињани
0302 Запалише Рибник на богазу,
0303 На моју се кулу навратише.
0304 Овде т’ нејма даје Халилаге,
0305 У зо час је чету покупио,
0306 Диго чету шездест дружине
0307 И пред њима Маљковић-Стипана
0308 И побру му Вукашица кнеза,
0309 Отишо је Брињу каменоме,
0310 Не би л’ тамо добро задобио,
0311 Отишо тамо, не било га амо!
0312 Ето Мује, лежи у бостану,
0313 Ујагмише моју јединицу,
0314 Однесоше под Корин-планину.“ “
0315 А Ахмету сузе ударише,
0316 Од авлије поврати дората,
0317 Испод куле проћера дората,
0318 Повика га ујна са пенџера:
0319 „Стани, сине, Фазлагић-Ахмете,
0320 Врати дору у моју авлију!
0321 Ево Османа, мог млађега сина,
0322 Гдје ђогата спрема на јаслама,
0323 Да за сестром у поћеру пође.
0324 Устави ми сина јединога,
0325 Лудо ћете посијати главе,
0326 Силна ј’ војска на Рибник изашла,
0327 Причекајте бега и Личана,
0328 Ено с’ чују удбињски топови.“
0329 Онда Ахмет поврати дората,
0330 У авлију ујаха дората,
0331 А искочи момак из подрума
0332 И за собом изведе ђогата,
0333 Грозне момку сузе ударају,
0334 Познаде Ахмет дајиџића свога.
0335 Њему момак вели код ђогата:
0336 „Мој течићу, Фазлагић-Ахмете!
0337 Јеси л’, брате, здраво и весело?“
0338 „ „Здраво јесам, диздарев Османе!
0339 Дај поврати на јасле ђогата,
0340 Свежи ђогу и дората мога,
0341 Да чекамо бега и Личана.
0342 Нас двојица, чудо Оточана,
0343 Црна с’ гора исићи не море,
0344 Лудо ћемо посијати главе.“ “
0345 А вели му Диздаревић Осме:
0346 „Мој течићу, Фазлагић-Ахмете!
0347 Мени, брате, није до чекања,
0348 Моја сестра оде до Оточца.
0349 Кад ш’ чекати бега и Личана,
0350 Па т’ је тамо жао погинути,
0351 Сјаши дору, на јасле привежи,
0352 Хајде, брате, у кулу камену
0353 У одају моје сестре Злате,
0354 Остала је шарена преслица,
0355 Код преслице бојали-вретено,
0356 Преди прело у халват-одаји,
0357 Тако чекај бега удбињскога!“
0358 А Ахмету сузе-ударише:
0359 „Што то, брате, Диздаревић-Осме!
0360 Сад ћемо лудо посијати главе.
0361 Видит ћемо јутрос под Корином,
0362 Ком је тамо жао погинути,
0363 За кога је шарена преслица!“
0364 Из авлије поврати дората.
0365 Оста Осман под кулом каменом,
0366 Не да му се ђогат узјахати.
0367 Отишће Ахмет низ поље Корину,
0368 А дорату пао по перчину,
0369 Гони дору низ поље зелено.
0370 А док Осман узјахо ђогата,
0371 Пола поља Ахмет пригазио,
0372 За њим Осман низ поље окрену,
0373 Стиже Ахмет под Корин-планину.
0374 Када стиже на дуге пољане,
0375 Све пољане магла поклопила,
0376 Ни се брдо види ни планина,
0377 А у кланцу пушке отргују.
0378 Јаше дору низ дуге пољане,
0379 Од кахара писму запивао:
0380 „Мили Боже, на свачем ти фала!
0381 Вила гњиздо тица лабудица
0382 На ћојлуку повише Рибника,
0383 А у кули диздар-Халилаге,
0384 И излегла два тића лабуда,
0385 Међу њима тицу лабудицу,
0386 Сестреницу тицу лабудицу.
0387 Наћера се јато гавранова
0388 На високу на ћојлуку кулу,
0389 Они тици гњиздо оборише,
0390 Ујагмише тицу лабудицу,
0391 Побигоше под Корин-планину.“
0392 Тако момак писму запивао,
0393 А у магли влашче отпивало:
0394 „Тако, тако, турско момче младо!
0395 Кад си јутрос рано подранио,
0396 Па ти пјеваш, те нас разговараш
0397 У туђој земљи, а у нашој тузи.
0398 Пољане је магла поклопила,
0399 Помели се наши кулаузи,
0400 А други нам стазу ујагмили.“
0401 Кад га чуо Фазлагић Ахмете,
0402 А повика Ахмет са дората:
0403 „А Бога ти, влашко момче младо!
0404 Што се јутрос са мном преговараш?
0405 Тако здраво био и весело.
0406 Дај ми право на пољани кажи:
0407 Ко подиже силовиту војску,
0408 Ко запали Рибник на богазу,
0409 Ко удари на високу кулу,
0410 Билу кулу диздар-Халилаге,
0411 Ко ујагми кићену дивојку,
0412 Липу Злату диздар-Халилаге?“
0413 Њему влашче вели на пољани:
0414 „Кад ме питаш, турско момче младо,
0415 Тако здраво био и весело,
0416 Мени дао са рамена главу,
0417 Снио т’ главу до Оточца била,
0418 Дао главу оточкому бану!
0419 Диже војску Јуже Брињанине
0420 И побро му Влашкариновићу.
0421 Запалише Рибник на богазу,
0422 А удари на високу кулу,
0423 Ударио Жагревић Јоване
0424 И побро му Мандушићу Марко.
0425 Ујагми Јован кићену дивојку,
0426 Однесе је под Корин-планину.
0427 Ако не знаш, турско момче младо,
0428 Гдје је глава Загревић-Јована,
0429 Ово ј’ Јован, што с тобом дивани.
0430 Ево Злате, кићене дивојке,
0431 Ево Злате за мном на кулашу,
0432 Па учини, шта ћеш учинити!“
0433 Кад га чуо Фазлагић Ахмете,
0434 Он повика Жагревић-Јована:
0435 „А Бога ти, Жагревић-Јоване,
0436 Тако здраво био и весело!
0437 Врати мени на поштење Злату,
0438 Ни пораз шта, већ пораз јунаштва:
0439 Ако ми је не даш на поштење,
0440 Поврати ми за новце бијеле;
0441 Ако ми је повратити не деш,
0442 Ходи мени на мејдан изиђи,
0443 Да се овде јутрос окушамо,
0444 Ко остане, нек води дивојку!
0445 Ако м’ не ћеш на мејдан изиди,
0446 Само ми се по богазу јављај,
0447 Ћерат ћу те до Оточца била,
0448 Док је моје у животу главе.“
0449 Кад га чуо Жагревић Јоване,
0450 Он дивојци вели на пољани:
0451 „Липа Злате, кићена дивојко!
0452 Деде мени на кулашу кажи,
0453 Ко је оно Турчин на пољани:
0454 Ал ти је братац, ал ти је стричевић,
0455 Ал ти је био какав муштерија,
0456 Па за тобом пошо у поћеру?“
0457 Њему вели кићена дивојка:
0458 „А бога ми, Жагревић-Јоване!
0459 Брат ми није, а није стричевић,
0460 Мени с’ чини, Жагревић-Јоване,
0461 Да су ми оба брата погинула,
0462 Стричевића ни имала нисам,
0463 Ја имала муштерије нисам:
0464 Оно је течић Фазлагић Ахмете
0465 Са Удбине, са широке Лике.“
0466 Онда вели Жагревић Јоване:
0467 „Добро знадем Фазлагић-Ахмета.
0468 Оно ј’ Туре рано подранило,
0469 Подранило, да изгуби главу.“
0470 Низ пољану отишће кулаша,
0471 А повика Фазлагић-Ахмета:
0472 „Стан’, Турчине, Фазлагић-Ахмете!
0473 Док ја дођем до нашег богаза,
0474 До ујака Влашкариновића,
0475 Док упитам Влашкариновића,
0476 Хоћу ли ти Злату повратити?“
0477 До ујака доћера кулаша,
0478 Њему вели Влашкариновићу:
0479 „Мој нетјаче, Жагревић-Јоване!
0480 Што си мјесто своје оставио,
0481 Што не чуваш краја од Турака,
0482 Док се дигне магла на пољани,
0483 Док не видим на дугих пољанах,
0484 Куда ћемо војском окренути,
0485 Други су нам стазу ујагмили.“
0486 Њему вели Жагревић Јоване:
0487 „Мој ујаче Влашкариновићу!
0488 Ено стиже Туре на пољану,
0489 Па се са мном Туре приговара,
0490 Ишће Злату кићену дивојку,
0491 Да му вратим на поштење Злату.
0492 Ако му је не дам на поштење,
0493 Да је вратим за новце готове;
0494 Ако не дам за новце готове,
0495 Мене Турчин на мејдан позива.
0496 Хоћу ли му Злату повратити,
0497 Ал ћу њему стати на мејдану:
0498 Ко остане, нек води дивојку!“
0499 Њему вели Влашкариновићу:
0500 „Мој нетјаче, Жагревић-Јоване!
0501 Ко је Туре на доњих пољанах?“
0502 „ „Мој ујаче Влашкариновићу!
0503 Мени каже кићена дивојка,
0504 Да је глава Фазлагић Ахмете
0505 Са Удбине, са широке Лике.“ “
0506 Онда вели Влашкариновићу:
0507 „Мој нетјаче, Жагревић-Јоване!
0508 Тај је Ахмет рано подранио,
0509 Подранио, да изгуби главу;
0510 Ти би мого тамо погинути,
0511 Волим твојој на рамену глави,
0512 Него триста ’наких дивојака.
0513 Хајде врати на поштење Злату,
0514 Па ти кажи Фазлагић-Ахмету:
0515 Да му враћаш на поштење Злату.
0516 Ни пораз шта, већ пораз јунаштва.“
0517 Онда Јован поврати кулаша,
0518 Од логора ишћера кулаша,
0519 Он отишће са коња дивојку:
0520 „Хајде Злате, кићена дивојко,
0521 Ето теби Фазлагић-Ахмета,
0522 Тамо тражи Фазлагић-Ахмета!“
0523 А повика Јован на кулашу:
0524 „О Турчине, Фазлагић-Ахмете,
0525 Ето теби кићене дивојке!
0526 Не враћам ти за новце дивојке
0527 Ни од страха на дугих пољанах,
0528 Већ ето ти на поштење Злата!“
0529 То му рече, поврати кулаша.
0530 Њему вели Фазлагић Ахмете:
0531 „Фала теби, Жагревић-Јоване!
0532 Ја те знадем, да си јунак прави.“
0533 Стаде вика Мандушића Марка:
0534 „Побратиме, Жагревић-Јоване!
0535 Што поврати кићену дивојку
0536 А од страха једнога Турчина?
0537 Мислио сам, да си мушка глава,
0538 Сад ја знадох, да си маџарица.
0539 Брже враћај кићену дивојку!
0540 Ако му не смиш на мејдан изаћи,
0541 Ја ћу за те на мејдан изаћи.“
0542 Када чуо Жагревић Јоване,
0543 Што му побро рече на пољани,
0544 Уз пољану поврати кулаша,
0545 За дивојком наврже кулаша,
0546 А побиже кићена дивојка.
0547 Далеко се Ахмет пригодио,
0548 А зацвили кићена дивојка:
0549 „К мени, брате, Фазлагић-Ахмете!
0550 Ујагми ме Жагревић Јоване.“
0551 Гони Ахмет низ пољане дору,
0552 Помоли се Фазлагић Ахмете,
0553 Стиже Јован кићену дивојку,
0554 Он не може Злате ујагмити,
0555 Јер с’ и Ахмет близо прикучио.
0556 Фати с’ Јован од паса пушака,
0557 На дивојку пушке понудио,
0558 Оби пушке Злату погодише,
0559 Прибише јој ногу по колину,
0560 А побиже Жагревић-Јоване.
0561 Стоји цика кићене дивојке:
0562 „К мени, брате, изгубих ти главу!“
0563 Крај ње Ахмет наћера дората.
0564 Кад он види рањену дивојку:
0565 „Стан’, Јоване, то није јуначка,
0566 Не бију се кићене дивојке!“
0567 Види момак, стигнути не море,
0568 Ахмет пушке носи натегнуте,
0569 На Јована пушке понудио,
0570 Оби пушке њега погодише,
0571 Мртав Јован паде са кулаша.
0572 Док обори Жагревић-Јована,
0573 Намири мира Влашкариновића,
0574 И у њега пушке натегнуте,
0575 На Ахмета пушке понудио,
0576 Оби пушке добро послужише,
0577 И Ахмета оби погодише,
0578 Мртав Ахмет паде са дората.
0579 У том стиже Диздаревић Осме,
0580 А побиже Влашкариновићу.
0581 За њим Осман наврже ђогата,
0582 Дочека га тридесет усара,
0583 На Османа ватру оборише,
0584 На Осману рану начинише,
0585 Утече му Влашкариновићу.
0586 Кад Османа пушка ударила,
0587 Потече на њег тридесет усара,
0588 А побиже Диздаревић Осме,
0589 Утече Осман уз дуге пољане.
0590 Када види кићена дивојка,
0591 Доплаза се к Ахмету дивојка,
0592 Мртва нађе Фазлагић-Ахмета,
0593 А закука кићена дивојка.
0594 У том стиже дванаест усара,
0595 Ахмету хоће да одсичу главу,
0596 Све заклања кићена дивојка,
0597 По мртву паде Фазлагић-Ахмету.
0598 Која фајда, што паде дивојка,
0599 Ахмету су одризали главу.
0600 Док Ахмету одризаше главу,
0601 Оби руке Злати одсикоше,
0602 Ту код њега погину дивојка.
0603 Стоји хука поља зеленога,
0604 Подиже се магла на пољанах,
0605 Помоли се на голубу Лика,
0606 За њим њише силновита војска,
0607 Чује с’ нара личког поглавара:
0608 „Причекај ме, Јуже Брињанине!
0609 Ја ћу робље наше повратити,
0610 Ја ћу своју изгубити главу.“
0611 Планини се они појагмише.
0612 Прочу с’ грло Маљковић-Стипана:
0613 Вратио се на Корин-планину
0614 Својим побром диздар-Халилагом,
0615 Опазили кавгу код Рибника,
0616 У планини стазу ујагмили.
0617 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0618 „Не шали се, лички Мустајбеже!
0619 Ево твога Маљковић-Стипана,
0620 Ево ми побре диздар-Халилаге!
0621 Док ми друга тече у планини,
0622 Стипан стазу чува у Корину,
0623 Не бисмо ли робље повратили.“
0624 А удари лички Мустајбеже,
0625 Пуче пушка, заврже се кавга,
0626 Нагоне се у стазу Корину,
0627 Отискује Стипан у планини.
0628 Гонећи се по Корин-планини
0629 Ту погину Влашкариновићу,
0630 Уфати Стипан Југа Брињанина.
0631 Гдје није главе, није ни узглавља,
0632 Већ прснуше они по планини,
0633 Даље их беже не ће ни ћерати.
0634 Поврати се лички Мустајбеже,
0635 Они робље своје повратише,
0636 А изађе Стипан из планине,
0637 Дваест њему друга погинуло.
0638 Рањена носе диздар-Халилагу,
0639 Рањена носе Вукашића кнеза.
0640 Дочека га лички Мустајбеже:
0641 „Гдје си, сине, Маљковић-Стипане!“
0642 „ „Ево ме, беже, милом Богу фала!
0643 Јесмо л’, беже, робље повратили?“ “
0644 „Да видимо, Маљковић-Стипане,
0645 Док с’ искупе лички коњаници.“
0646 Скупљају се на дуге пољане,
0647 А изводе робље из планине.
0648 Већ рекоше, да се искупише,
0649 И мртваце своје изнесоше,
0650 Изнесоше, па их покопаше.
0651 Док је беже робље повратио,
0652 Стотину му погину коњика,
0653 Мустајбегу сузе ударају.
0654 Њему вели диздар Халилага:
0655 „Не плач’, беже, тако је јунаштво!
0656 Ти не жали по Лици јунака,
0657 Веш смо своје робље повратили.“
0658 Кад види диздар своју јединицу
0659 И сестрића Фазлагић-Ахмета,
0660 Грозне њему сузе ударише.
0661 Укопаше Фазлагић-Ахмета
0662 И код њега кићену дивојку.
0663 Поклони Стипан Југа Брињанина,
0664 Даде њега личком Мустајбегу.
0665 Онда вели Јуже Брињанине:
0666 „Немој ми, беже, кидисати глави,
0667 Цини мене за новце готове!“
0668 А вели му лички Мустајбеже:
0669 „Не будали, Јуже Брињанине,
0670 Ти не моли личког Мустајбега!
0671 Да ти одсичем са рамена главу,
0672 Ја не могу дигнути Личана.
0673 Ето теби Маљковић-Стипана!
0674 Стипан те је уфатио жива,
0675 Нек те цини, како њему драго!“
0676 Па повика Маљковића свога:
0677 „Давор сине, Маљковић-Стипане!
0678 Хоћеш Југа отпуштити жива,
0679 За новце га Брињу опремити?“
0680 Насмија се Маљковић Стипане:
0681 „Хоћу, беже, лички Мустајбеже,
0682 Ако ће ми дати дуговање,
0683 Готовине хиљаду дуката,
0684 Пуштит ћу га Брињу каменоме.
0685 Ако нејма готових дуката,
0686 Пуштит ћу га до петнаест дана,
0687 Отпуштити на вјеру јуначку.“
0688 Онда вели Јуже Брињанине:
0689 „Овде нејмам готових дуката,
0690 Не чекај ме за петнаест дана,
0691 Причекај ме за недиљу дана,
0692 Док ја сађем Брињу бијеломе,
0693 Послат ћу ти хиљада дуката.“
0694 Кад јуначке вјере утврдише,
0695 Под њег Стипан подмаче алата:
0696 „Хајде, Јуже, Брињу каменоме,
0697 Пошаљи ми главно дуговање,
0698 Све ћу својим друштвом подилити.“
0699 Оде Јуже Брињу каменоме,
0700 Оде беже натраг на Удбину,
0701 Халилага до ћојлука била,
0702 Повратили робље од Рибника.
0703 Што су добили под Корин-планином,
0704 Што добили, право подилише.
0705 Оде Стипан својој домовини
0706 И однесе Вукашића кнеза,
0707 Да он личи Вукашића кнеза.
0708 Када прође та недиља дана,
0709 Стиже њему хиљаду дуката,
0710 Узе новце, главно дуговање,
0711 Све је својим друштвом подилио,
0712 Ко погино, дјеци опремио.
0713 Он изличи Вукашића кнеза,
0714 Изличи се диздар Халилага
0715 И Османа сина јединога,
0716 Он заврже шенлук и весеље,
0717 И ожени сина јединога
0718 Липом Златком плочанског Алаге,
0719 Јауклијом Фазлагина сина,
0720 И проведе шенлук и весеље,
0721 И Стипана звао на весеље.
0722 Није Злате плочанског Алаге,
0723 Није оном, ком је нам’јењена,
0724 Веш ономе, коме је суђена.
0725 С њоме био, пород изродио.
0726 Док су им главе у животу биле,
0727 Тако су се они промећали,
0728 Они, кажу, често војевали,
0729 Крвавом се руком умивали:
0730 Крајина је крвава хаљина.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.