Јесам сретна?
| Јесам сретна?… (1869) Писац: Драга Димитријевић Дејановић |
Питате ме, божји људи
Јесам сретна, како ми је?
Ој како ћу да вам кажем
Веровати није — није!
Запитајте сунце јарко
Како му је кад засија, —
Је ли сретан цветак мали
Кад поникне, кад проклија!
Запитајте чедо мало
На криоцу мајчиноме,
Кад загрли мајку своју:
Како му је, маленоме!
Је ли сретан сужањ тешки
Кад угледа бела дана,
Јарка сунца и месеца
У слободи угледана?
Јели сретна тица мала
У слободи и у зраку;
Запитајте муњу хитру,
Како јој је у облаку?
Зар је сретна тица мала
Без слободе чиста зрака;
А зар може муња бити
Без громова и облака! —
Ај сретна сам — људи сретна
Као чедо, као тица мала,
Као муња што се тако
По облаку узвитлала!
Још да ми је, боже свети!
Дотле живет на свијету
Да ми тићи на косову
Стару славу подигнеду!
Аој, вило посестримо,
Зар ти није боној тешко,
Како душман гази рају,
Срце мучи, хај витешко?
Зар не расту више, сејо,
По морачу мелем — траве,
Да ми видаш брата мога
Тешке муке и крваве?
Ал погледај, сејо мила,
На ту гору и облаке,
У тој гори пуно расте
Мелем — биље за јунаке!
Док поникне, док дорасте,
Донеће нам чиле тиће,
А са њима слава наша,
Свежим зраком полетиће!
Извор
[уреди]Матица, 10. јун 1869. Број 16. Година IV, стр. 364.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.
|