Јела Ђурђевица

Извор: Викизворник


Јела Ђурђевица

Не душ’ витре, не лелулај градом!
У граду је Јела Ђурђевица;
Сузе рони, а године броји:
"Ево данас девет годин’ дана.
Како дојдо’ ја од миле мајке! 5
Потли нисам ја видила мајке,
Ни мајкина мила гошћа била." —
— Истом она у ријечи била,
Ал ето ти од мајке улака:
"Ајде, Јело, мајки на весеље! 10
Мајка чини три добра весеља:
Братац Иво от’шо по дјевојку.
Сестру Манду сватови одводе,
Сестри Јањи истом прстен дају." —
Ал говори Јела Ђурђевица: 15
"Почекај ме, улаче од мајке,
Dок приправим ја б’јеле дарове,
И натргам цвића за сватове!" —
Ал говори улаче од мајке:
"Мајка те је липо поздравила, 20
Да понесеш три аршина платна,
Ако Јањи дара не достане,
И још к тому дви воштене свиће,
Прид кима ће свати вечерати!" —
Ништа не ста Јела Ђурђевица, 25
Већ отвара шарене сандуке,
И одриза три аршина платна.
Ако Јањи дара не достане;
Још направи дви воштене свиће,
Прид кима ће свати вечерати. 30
Затим појде својој милој мајки,
Тер је ишла кроз гору зелену.
Кад је била дошла близу двора,
Близу двора своје миле мајке,
Не чули се бубњи ни свирале, 35
Већ се чуле брадве и сикире,
Па је Јела тихо говорила:
Ово јеси[1], улаче од мајке!
Није добро, што с' у двору чује.
Не чују се бубњи ни свирале, 40
Већ се чују брадве и сикире." —
Ал говори улаче од мајке:
"Не бој ми се, Јело Ђурђевице!
Што с’ не чују бубњи ни свирале,
Зламење је, да су с’ наиграли, 45
Наиграли и већ поморили;
Што се чују брадве и сикире,
Оно људи клупе начињају,
На кима ће свати вечерати". —
Кад већ дојде мајке у дворове. 50
Она слуша јаук, помагање.
Кад распита, што се догодило,
Кажу, да су браца укопали,
Сестру Јелу истом отпратили,
Сестра Јања да се душом дили. 55
Тад говори Јела Ђурђевица:
"Бор убио улака од мајке!
Што ми није право казивао,
Када ме је к мајки позивао,
Позивао на троје весеље? 60
Овако га он весео био!
Кад сам ишла кроз гору зелену.
Од прса бих бубањ начинила,
А од грла танку свиралицу,
Па бих ишла сватове веселит, 65
Веселити с грознима сузама.
Знам, да не би нитко се нашао,
У то коло не би унишао,
И са гошћом горко пропивао,
Пивајући гласом уздисао, 70
Уздишући гласом завикнуо:
""Бог да прости, добро ти бијаше!""

Из старог Бабукићевог рукописа
(од год. 1798.) бр. 68.
Из Пожешке околице у Славонији.



Референце[уреди]

  1. обично гласи овај поклик у Славонији "овор јеси" (давор

Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 246-247.

Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр. 76.