Ја те љубим (Драга Дејановић)

Ја те љубим  (1863)  Писац: Драга Димитријевић Дејановић

Ја те љубим
Од све душе ове моје;
Ја те љубим, ко што сунце
Љуби миле зраке своје.
Мог живота наде миле
Око твога лепог лика
Нежно су се обавиле,
Па их роје, па их пише
Твоје очи усијане,
Твоје усне замедљане,
Што се тако слатко смеше,
Те ми живот мој јађани
Тако мило, тако љупко,
Тако нежно љубе, теше,
Да у томе милом часу
Заборавим свијет цели.
Ти си зора, ти си сунце,
Ти си мени данак бели.
Заборавим и на себе,
И на цвеће и славуја,
Само за те, само с тебе
Дршће, плаче душа моја.

Ја те љубим,
Као душу, као живот.
Па како те љубим, лане,
Не мож’ срце да отрпи,
Да не јецне, не уздане,
Не мож’, не мож’ да одоле,
Не мож’ болно да преболе,
Већ да може —
Ох, допусти, силни Боже!
Да с’ не дваја од ти груди,
Док и њему зора бела
На истоку не заруди;
Па би онда, душо, тела,
Да ми никад за живота
Не забели зора бела,
Јер од она два алема,
Два камена, две звездице,
Душо моја! и од оне
Сјајне звезде преоднице,
Што је у твом лепом оку,
У осмејку, затрептала —
Још се зора никад није
Тако лепа, тако мила,
Белом дану породила.

Ја те љубим!
Твоја уста, шећерна и мала —
Ох, за њи би радо
По свијета дала;
Па и ово мало
Што имадем срца
Нестало га већ у свету,
У мирису, у цвијету
Твоји жарки пољубаца,
Те не живим већ у мени —
Нестало ме у тебика,
У мирису чара твоји.
На уснама ђул-руменим
Причешће ми свето стоји;
Па кад станем, душо, мрети,
У заносу слађаноме,
Без причешћа, немој дати
Души мојој умирати.

Извор

Даница, 25. август 1863. Број 34. Година IV, стр. 529.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.