Ја каква је Злата у матере,
љепоте јој у свијету нема!
Њу ми просе са четири стране:
с једне стране бег Султановићу,
с друге стране Зуко Атлагићу, 5
с треће стране соко Хасан-ага,
а с четврте старац Емин-ага.
Говори јој остарјела мајка:
— Кажи, Злато, за кога ћеш поћи?
Ако хоћеш јединог у мајке, 10
узми прстен од Султановића.
Ако хоћеш гдје је пуно сека,
узми прстен Зуке Атлагића.
Ако хоћеш лијепа јунака,
узми прстен соко Хасан-аге. 15
Ако хоћеш гдје је пуно блага,
узми прстен старца Емин-аге.
Ал’ јој Злата ништа не говори.
Опет вели остарјела мајка:
— Узми прстен старца Емин-аге! 20
То се Злати на ино не море,
узе прстен старца Емин-аге.
Кад су свати коње појахали
и повели кићену дјевојку,
обрће се Емин-аге сека: 25
— Невјестице Емин-агинице,
да ти кажем твоје просиоце!
На алату у сухоме злату,
оно ти је бег Султановићу.
На ђогату у мркој кадифи, 30
оно ти је Зуко Атлагићу.
На путаљу у ал-ћеречету,
оно ти је соко Хасан-ага.
На врануши у мавој кадифи,
оно ти је старац Емин-ага, 35
бијела му брада до појаса.
Кад је Злата ријеч разабрала
и црнијем очим сагледала,
паде Злата у зелену траву.
Њој доходи старац Емин-ага 40
па он диже љепотицу Злату,
никако је дићи не могаше.
Проговара соко Хасан-ага:
— Је ли изун, старац Емин-ага,
да ја дигнем лијепу дјевојку? 45
Говорио старац Емин-ага:
— Изун ти је, соко Хасан-ага,
изун ти је кол’ко теби драго.
Па он Злати једну руку пружа,
она њему обадвије даје. 50
Па је баци за се на коњица
и утече соко Хасан-ага,
и однесе лијепу дјевојку!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 678-679.
