Јанковић Стојан и Корић бајрактар

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јанковић Стојан и Корић бајрактар

0001 Турско момче рано подранило,
0002 Ујтру рано, кад се сунце рађа,
0003 Момак хода Хливну по чаршији,
0004 Момак хода, дели-дору вода,
0005 Куне било Хливно од камена:
0006 „Нека т’, Хливно, сам те Бог убио,
0007 Кад у теби дивојака нема,
0008 Дивојака та раз миловања,
0009 Удовица раз ашиковања!“
0010 Момак хода, било Хливну куне,
0011 Доведе дору хливну до чаршије,
0012 Наведе га испод једне куле,
0013 Висока је од седам бојева.
0014 Око њег се дорат заиграва,
0015 А све моамк било куне Хливно:
0016 „Нека т’, Хливно, ватром изгорило,
0017 Ја те била куга поморила,
0018 Кад у теби дивојака нема,
0019 Дивојака та раз миловања,
0020 Удовица раз ашиковања!“
0021 Њег дивојка викну са пенџера:
0022 „Јабанџија код коња дората!
0023 Ти не куни Хливна од камена,
0024 Кад ти Хливно ништа није криво!
0025 Није Хливна куга поморила,
0026 Хливно није ватром изгорило,
0027 Још у Хливну има дивојака,
0028 Нег је Хливно Стојан попалио,
0029 На нашу се кулу навратио,
0030 Стојан нашу кулу поробио.
0031 Ја се код ње догодила нисам,
0032 Нег у Дувну код дајиџе свога,
0033 Код свог даје Крилић-Реџепаге;
0034 А ја куле не би ни жалила,
0035 Него ми је бабу погубио,
0036 Ја ни бабе не би пожалила,
0037 Мушко био, па је погинуо,
0038 Него ми је брата уфатио,
0039 Омерицу од три годинице,
0040 Сестру Ханку од осам година;
0041 Ја Омера не би ни жалила:
0042 Мушка глава, приличан тавници,
0043 Већ ја жалим своју сестру Ханку:
0044 Женска глава у шаках душманских
0045 Ниј’ прилична за невољу липа.“
0046 Јадна дикла цвили на пенџеру:
0047 „Давор Ханко, рано до еџела,
0048 Омере брате, велика жалости!“
0049 Кад чу момак код коња дората:
0050 „Та дивојко на срчи пенџеру!
0051 Чија ј’ кула, чија је авлија,
0052 Чија ли си ти липа дивојка?“
0053 А дивојка цикну на пенџеру:
0054 „Јабанџија код коња дората!
0055 Ал ти Хливну саходио ниси,
0056 Ал си, болан, памет изгубио,
0057 Ово ј’ кула диздар-Хасанаге,
0058 А ја Златка диздар-Хасанаге.“
0059 А кад момак те разабра ричи:
0060 „Та дивојко на срчи пенџеру!
0061 Отвориде срчали пенџера,
0062 Промол’де ми чело и обрву,
0063 Да ти лишце видим дивојачко,
0064 Би л’ ти лишце за менека било;
0065 А ето ти моја вира тврда,
0066 Ја ћу брата избавити твога
0067 И сестрицу од осам година.“
0068 Кад то чула кићена дивојка,
0069 Она момка викну са пенџера:
0070 „Јабанџија, код коња дората!
0071 Стани мало, док се натраг вратим.“
0072 Јер се плачна згодила дивојка,
0073 Па се липа трже од пенџера,
0074 Воде узе и ракли сафуна,
0075 Па умива лишце у одаји.
0076 Кад умила лишце у одаји,
0077 Онда липа сандук отворила,
0078 Чудну на се меће ђеисију:
0079 Гунгул-гаће куном поставите,
0080 Мати јој радна, бурунџук-кошуљу,
0081 До паса је златом искаљата,
0082 На се дибу меће и кадифу,
0083 Сва јој диба златом искаљата,
0084 По кадифи драги каменови.
0085 А како се опреми дивојка!
0086 Једна глава, седам истифана,
0087 Уши једне, четвере менђуше,
0088 Један вратак, а седам гердана,
0089 Два јој јесу од била бисера,
0090 То јој врата чува и подвољка,
0091 А два су јој од инђир-корина,
0092 Од шта липа мириши дивојка,
0093 А три су јој од жутих дуката.
0094 Па на ноге натури пашмаке,
0095 Па се прикри од злата ћаткијом.
0096 Кад дивојка до пенџера дође,
0097 Отворила срчу на пенџеру,
0098 Сијну лишце баш ко сунце жарко,
0099 Подвољчина баш ко мјесечина,
0100 А пголеда момак од дората.
0101 Кад дивојку види на пенџеру,
0102 Врло му се липа учинила,
0103 Викну момак код коња дората:
0104 „Та дивојко на топлу пенџеру!
0105 Реци, драга, да ћеш за ме поћи,
0106 А ево ти вира од менека,
0107 Ја ћу брата твога избавити
0108 И сестрицу од осам година.“
0109 Кад то чула прилипа дивојка,
0110 Јадна цикну на срчи пенџеру:
0111 „Јабанџија код коња дората!
0112 Да м’ избавиш брата рођенога,
0113 Сестру Ханку од осам година
0114 Боља т’ ћаба не би трибовала,
0115 Ти б’ џенету отворио врата,
0116 Нашем цару био у гајрету.
0117 А ево ти моја вира тврда,
0118 Беил тебе не би приварила,
0119 Већ би теби вирна љуба била.“
0120 Кад чу момак код коња дората,
0121 Што дивојка вели на пенџеру,
0122 Та да момка приварити не ће,
0123 Тад подвикну момак код дората,
0124 Па он фрци у седло дорату,
0125 А под њим се дорат покупио,
0126 Он окрену Хливну на чаршију.
0127 Кад дивојка виђа са пенџера,
0128 У себи је јадна помислила:
0129 „Вид’дер мене будаласте главе!
0130 Гдје ја момку тврду виру дадох,
0131 Момак мени, да ће ме узети,
0132 Избавити брата и сестру,
0133 Ја не питах, ко је па оклен је,
0134 Како с’ момак зове по имену,
0135 По имену па племену своме.“
0136 Ал се липа трже од пенџера,
0137 Па отвори сандук у одаји,
0138 Из сандука извади махраму,
0139 Замота у њу шездесет цекина,
0140 Па потече срчали пенџеру,
0141 Јер се момак обзире с дората
0142 Вавик кули диздар-Хасанаге,
0143 Да дивојку гледа на пенџеру.
0144 А кад момак угледа дивојку,
0145 Гдје на њега десном руком маше
0146 И у руци срмали махрамом,
0147 На кајасу поврати дората.
0148 Кад допаде кули диздаревој,
0149 А подвикну са ата дивојку:
0150 „Та дивојко на срчи пенџеру!
0151 Што ти мене враћаш и дората?“
0152 Дивојка је њему бесидила:
0153 „Јабанџија на коњу дорату!
0154 Већ сам теби тврду виру дала,
0155 Јабанџија, да ћу за те поћи,
0156 А ти мени, да ћеш ме узети,
0157 Избвити и брата и сестру.
0158 Већ тако ти турске вире липе,
0159 Сад се мени по истини кажи:
0160 Оклен јеси, од сента којег си,
0161 Ти како се зовеш по имену
0162 По имену и племену своме?
0163 Ето теби срмали махрама,
0164 У махрами шездесет цекина!“
0165 Уфати је момак на дорату,
0166 Па је липој Златки бесидио.
0167 „Липа Златко диздар-Хасанаге!
0168 Што ме за род и за племе питаш,
0169 Вира је, бабе утувио нисам,
0170 Нисам бабе, нисам старе мајке.
0171 Него што ти знадем казивати:
0172 Кад Мустајбег појде војевати,
0173 Ја прид бегом зелен бајрак носам:
0174 Ово ј’ главом Корић-бајрактару,
0175 Свак ме Корић зове бајрактаром.“
0176 А кад липа чула дивичица,
0177 Она цикну на срчи пенџеру,
0178 Па подвикну Корић-бајрактара:
0179 „Ти л’ си, бајро, иза горе сунце!
0180 Одјаш’ дору, па ходи у кулу!“
0181 Кад чу Корић на коњу дорату,
0182 Он погледа кули и пенџеру:
0183 „Та дивојко на топлу пенџеру!
0184 Јеси липа, ал паметна ниси;
0185 Сад да свога одјашем дората,
0186 Ја да теби у одају ујдем,
0187 А сви гледе из чаршије Турци,
0188 Свак би реко у Хливну камену,
0189 Да сам твоје лишце обљубио,
0190 Вире ми, доре одјахати не ћу.“
0191 То јој рече, поврати дората,
0192 Па окрену Хливну на чаршију.
0193 Игра с’ дорат Корић-бајрактара,
0194 Све хливањске гледају дивојке,
0195 Нико бајре не зна ни дората.
0196 Он дотира црногривца дору
0197 До Бистрице воде на обалу,
0198 Удари га казан-узенђијом,
0199 Под њим дорат у Бистрицу фрци,
0200 Кад Бистрицу воду прегазио,
0201 Игра с’ дорат Корић-бајрактара,
0202 Бајрактара главом заклонио,
0203 Прко бајре пињу отискује,
0204 Све на сапих златну хашу каља,
0205 Бајро млиде, нико га не гледа,
0206 Ал гледају дви паше цареве
0207 Та камену Хливну са табије,
0208 Мио Боже, ко би паше биле!
0209 Оби је паше лако погодити,
0210 Јер је једно паша Радослија
0211 Од бијела Хливна каменога,
0212 А друго је Фазлипаша царски,
0213 Што хливањску мухафезу чува.
0214 Око њих су дица посидала,
0215 А сва дица од Хливна камена,
0216 Паша дици тихо говорио:
0217 „Драга моја дицо око мене!
0218 Виђате ли момка и дората,
0219 Би л’ га ико мого познавати?“
0220 Тад му веле сви од Хливна Турци:
0221 „Радослија од Хливна камена!
0222 Ми нит момка знамо ни дората.“
0223 Онда паша тихо говорио:
0224 „Давор драга дицо око мене!
0225 Скоро сам га очима видио,
0226 Ево нема нег пуна година:
0227 Бег Мустајбег силну скупи војску,
0228 Да он Задру низ Ведрице трче.
0229 И мени је књигу оправио,
0230 И ја бегу под Удбину сидох.
0231 Кад се беже диже војевати,
0232 И ја с бегом на ђогату своме,
0233 Ми дигосмо са Удвине војску,
0234 Приведесмо на хунку цареву.
0235 Ми по ноћи на Котар сиђосмо,
0236 Потфатисмо обадва Котара,
0237 Натфатисмо изнад Шибеника,
0238 Спушћасмо се Задру низ Ведрице,
0239 Испод Задра села поробисмо,
0240 Поробисмо, добро задобисмо,
0241 Пофаћасмо и робљ аи плина,
0242 А на Задру пукоше топови,
0243 Отпукоше а на Шибенику,
0244 На Котару и доње и горњем,
0245 Сва се крањска земља упалила,
0246 По градових пуцају топови,
0247 По кулама пламте можарови,
0248 П чардацих ситни земберици,
0249 Ми бижимо уз Ведрице Задру,
0250 За нами се подигла потира,
0251 Крањца има ко на гори листа.
0252 Кад испасмо испод Шибеника,
0253 Још се већа тушта учинила,
0254 Шибенички крањци полетише,
0255 Потире се више састануло,
0256 А ситан се огањ приломио,
0257 Конда бутум у абез окрену.
0258 Кад ми, драга дицо, погледасмо,
0259 Искочи онај момак на дорату,
0260 А у момка бајрак у десници,
0261 Прекрио је њега и дората,
0262 За момком се засобица били,
0263 Засобица, китли маџарица,
0264 Бижи момак к нами и ордији.
0265 Кад од тешка зора доратова
0266 Фрци момку плоча доратова,
0267 Он на дизгун застави дората,
0268 Баци бајрак у зелену траву,
0269 Момак скочи са коња дората,
0270 На ату му сиди дивичица,
0271 Па потеже алат из хегбета,
0272 Он подиже ногу доратову.
0273 Док дорату клинце притврдио,
0274 Око њег се крањци састанули,
0275 Још се већи огањ приломио,
0276 Ми већ момку рахмет остависмо,
0277 Ми рекосмо, да је погинуо;
0278 Кад се, драга дицо, окренусмо,
0279 Угледасмо момка и дората,
0280 На њем паре ђеисије нејма,
0281 Олово му однило одило,
0282 Ни крпе му од бајрака нејма,
0283 Сав му бајрак однило олово,
0284 Само темре носи у десници,
0285 За њиме се засобица били.
0286 Кад допаде нами и ордији,
0287 Момак нами турски селам викну,
0288 Свак је њему селам отпримио,
0289 Мустајбег му хожђелдију викну:
0290 „Јеси л’ здраво, Корић-бајрактару?!“
0291 „ „Јесам, беже, драгом Богу фала!“ “
0292 Ту сам виђо Корић-бајрактара,
0293 Оно ј’ Корић, бегов бајрактару,
0294 Туде сам га очима видио.
0295 Виђали сте момка и дората
0296 Сад код куле диздар-Хасанаге,
0297 Гдје се с’ липом Златком приговара.
0298 Ван гледајте, драга дицо моја,
0299 Куд ће сада момак окренути,
0300 Ал ће момак под Пролог проклети,
0301 Ал ће момак под Грахово клето.
0302 Ако крене у Пролог прокелти,
0303 То ће момак бегу и Удвини;
0304 Ако крене под Грахово дору,
0305 То ће момак у Принциповину
0306 Потражити дице Хасанаге.“
0307 Не кће момак на Пролог проклети,
0308 Не кће момак бегу ни Удвини,
0309 Већ окрену под Грахово дору.
0310 Дору јаше Корић-бајрактару
0311 Уз Грахово па уз Буковицу
0312 Све до хунке царске и ћесарске,
0313 Туде бајро са дората фрци,
0314 Хегбе сними са коња дората,
0315 Из хегбета вади ђеисију,
0316 Извадио шпањурско одило,
0317 Што га носе крањци по Котарих,
0318 А на дору рахта шпањурскога.
0319 Док се бајро тевдил учинио,
0320 Учинио себе и дората,
0321 Па посиде црногривца свога,
0322 Оде му жарко за заставу сунце.
0323 Сву ноћ јаше Корић на дорату
0324 Низ Зечево, па низ Чекићево.
0325 Када бајро до Котара сиде,
0326 Сав је Котар огријало сунце,
0327 По црквама звона ударају.
0328 Под Корићем дорат маман скаче,
0329 Управи га Корић-бајрактару
0330 На Биљане кули Стојановој,
0331 Он дотира до авлије дору.
0332 На велико чудо нагазио,
0333 Јер Јанковић сиди у авлији,
0334 На авлији у јалдуз-скемлији,
0335 Брат му Вучан стоји подвиш руке
0336 И Стојану пуне чаше лива,
0337 Стојан пије конда га пролива.
0338 Пкрљку сними Корић-бајрактару,
0339 Па Стојану добро јутро викну,
0340 Стојан њем Бога отпримио.
0341 А бајрактар фрци са дората,
0342 Бајро дору вода по авлији,
0343 Не би л’ доро воду одбацио.
0344 А на Задру пукоше топови,
0345 А Јанковић на скемлији викну:
0346 „Вучане брате, брже ми путаља!
0347 Сад на Задар ударише Турци!“
0348 Њему Вучан тихо говорио:
0349 „Наш Стојане, брате од матере!
0350 Оно Турци ударили нису.
0351 Јесу л’ јуче пуцали топови,
0352 Јер је дужду под Задар изашо,
0353 Прико мора протиро ђемију
0354 Под наш Задар украј сињег мора.
0355 Је л’ ти јуче књигу оправио,
0356 Јутрос да ће дужду на Котаре,
0357 Нашој, брате, кули на Биљане,
0358 Да купује сужње по Котару,
0359 Турске сужње по наших тавницах,
0360 Оно с’ дужду сад од Задра крену,
0361 Сад га ето нашој кули билој,
0362 Је л’ у тебе књига у џепових?“
0363 Кад то чуо Јанковић-Стојане,
0364 Он отишће руку у џепове,
0365 Извади књигу дужда млетачкога,
0366 Па пригледа књигу на скемлији,
0367 Низ њу гледа, на брата се смије:
0368 „Мој Вучане, брате од матере!
0369 Никад ми књига ни на уми није
0370 Од нашега дужда млетачкога,
0371 Да ће дужде утрос на Биљане.“
0372 Намах Стојан на солдате викну:
0373 „Дедер мет’те по нашој авлији,
0374 А редајте од злата столице,
0375 По столицах чаше позлаћене,
0376 А у чаше вина наливајте!“
0377 Намах крањци лете по авлији,
0378 Све редају столе позлаћене,
0379 Наливају чаше позлаћене.
0380 Корић хода, дели-дору вода,
0381 Па погледа низ Котаре равне.
0382 Када му се дужду помолио,
0383 Уз дужда се тушта помолила,
0384 Мање није нег триста катана.
0385 Гони троје кочије цекина,
0386 Да купује сужње по Котарих,
0387 По Котару и доњем и горњем.
0388 Када дужда Стојан угледао,
0389 Тад иш ета Јанковић-Стојане
0390 Свитлој дуки Малтежлије краља,
0391 Њега Стојан добро дочекао:
0392 „Јеси л’ здраво, дужду господине!“
0393 „ „Јесам, драга дуко ћесарова,
0394 Прва дуко Бечанин-ћесара!“ “
0395 Намах дужде из кочија скочи,
0396 Оби с’ дуке по руке узеле.
0397 Кад се оба поздравише туде,
0398 А рекоше, да су здраво били,
0399 Дужд с Стојаном сиде за трмпезу.
0400 Остали му крањци допадоше,
0401 Допадоше, ате разјахаше,
0402 Па све силе дуке за трмпезу,
0403 А катане редом по авлији,
0404 За готово пиће засидоше,
0405 Окренуше чашом наоколо,
0406 Поздрављају, златном чашом пију
0407 Све у здравље Јанковић-Стојана.
0408 Дужд с Стојаном за једном трмпезом.
0409 Кад се оби дуке понапише,
0410 Па им винце удрило у лишце,
0411 А ракија оком заиграла,
0412 Дужд млетачки пита Јанковића:
0413 „Свитла дуко Бечанин-ћесара!
0414 Имаш кога сужња у тавници?“
0415 А Јанковић дужду говорио:
0416 „Имам, дужду, колико ти драго!
0417 Ево имам дванаест сужања,
0418 Удвињана, полак Крбављана,
0419 А пред њима Балобан-ћехају.“
0420 Кад се за те сужње наредили,
0421 Прода Стојан дванаест сужања,
0422 Дужд изброји мекахне цекине.
0423 Узе Стојан мекахне цекине,
0424 Дужд млетачки пита Јанковића:
0425 „Јанковићу, крило принципово!
0426 Имаш кога сужња у тавници?“
0427 А Јанковић дужду бесидио:
0428 „Има, дужду, колико ти драго!
0429 Ево седам имам Цетињана,
0430 Са Цетине испод Сњеготине,
0431 А пред њима Омер-бајрактара.“
0432 Кад с’ и за те сужње наредише,
0433 Дужд изброји мекахне цекине,
0434 Узе Стојан мекахне цекине.
0435 Дужд млетачки пита Јанковића:
0436 „Јанковићу, крило принципово!
0437 Имаш кога сужња у тавници?“
0438 „ „Имам, дужду, колико ти драго!
0439 Петерицу имам од Госпића,
0440 Ја пред њиам Осман-бајрактара.“ “
0441 Кад с’ и за те сужње наредише,
0442 Узе Стојан мекахне дукате.
0443 Корић хода, а дората вода,
0444 А све гледа Корић-бајрактару
0445 Са авлије Јанковић-Стојана,
0446 Гдје продаје сужње невољнике,
0447 А све броји Корић-бајрактару,
0448 Шта продаде Јанковић-Стојане:
0449 Таман триста сужња и четири,
0450 Све продаде за готово благо.
0451 Кад намири триста и четири,
0452 Дужд млетачки пита Јанковића:
0453 „Јанковићу, крило принципово!
0454 Имаш јоште којег невољника,
0455 Да га продаш за готово благо?“
0456 Њему вели Јанковић-Стојане:
0457 „Господине дужду од Млетака!
0458 Јоште имам два сужња невољна,
0459 Што их скоро код Хливна задобих,
0460 Двоје деце диздар-Хасанаге,
0461 Омерицу и сестру му Ханку.“
0462 Кад се за те сужње наредише,
0463 Дужд изброји мекахне цекине.
0464 Када Стојан примио цекине,
0465 Онда Стојан сестру Ружу викну:
0466 „Поведи ми два сужња из куле,
0467 Омерицу и сестру му Ханку!“
0468 Кад чу Ружа, сестра Стојанова,
0469 Госпојица тихо бесидила:
0470 „Липа Ханко диздар-Хасанаге!
0471 Носи брата од три годинице
0472 За мном, липа, низ ћемерли кулу,
0473 Ено ми брата, од Бога у тешко!
0474 Он је продо сужње невољнике,
0475 Продо триста сужња и четири
0476 А нашему дужду млетачкоме,
0477 Па сад даде тебе и Омера.“
0478 Кад те Ханка ричи разабрала,
0479 Она цикну ка и змија љута,
0480 С Омером се братом приговара:
0481 „Мој Омере од три годинице!
0482 Ми одосмо мору на ђемију,
0483 На ђемији а на сиње море,
0484 Ми одосмо у млетке проклете,
0485 Оклен с’ скоро сужњи не враћају,
0486 Јер су Млеци Малтежлије краља;
0487 Хајде, брате, да ми походимо!“
0488 Па Омера узе у нарамак,
0489 Омер цикну баш ко змија љута,
0490 А дивојка цикну у одаји:
0491 „Та Омере брате принејаки!
0492 Куд сам јадна с тобом пристанула
0493 Тишећ тебе мору на ђемији!“
0494 Ту с’ Ружица врло ражалила,
0495 Па пред Ханком на авлију сиђе
0496 До трмпезе Јанковић-Стојана,
0497 Доведе Ружа Ханку и Омера,
0498 Викну брата Јанковић-Стојана:
0499 „А мој брате, Јанковић-Стојане!
0500 Продо с’ триста сужња и четири,
0501 Брате слатки, за готово благо.
0502 Што продајеш два сужња нејака
0503 Та од Хливња хливањског диздара?
0504 Ти с’ им бабу главом раставио,
0505 Стару мајку коњем пригазио,
0506 Бојиш ли се есиклуку своме,
0507 Да се не ће на теби свршити?“
0508 А све Корић хода бајрактару,
0509 Томе бајро ни мукает није.
0510 А кад чуо Јанковић-Стојане,
0511 Што му Ружа рече на авлији,
0512 То Стојану врло мучно било,
0513 Па се фати перали канџије.
0514 Како удари своју сестру Ружу,
0515 Од Ружице црна штрцну крвца,
0516 Ружа цикну, уз кулу побиже.
0517 Куне брата Јанковић-Стојана:
0518 „Нека те, брате Јанковић-Стојане!
0519 На теби се у ред извршило!“
0520 А све гледа Корић-бајрактару,
0521 Оде Ружа уз ћемерли кулу.
0522 Да гледамо дужда и Стојана!
0523 Дужд млетачки пита Јанковића:
0524 „Јанковићу, крило ћесарово!
0525 Имаш сужња јоште у тавници?“
0526 Њему Стојан тихо бесидио:
0527 „Прва дуко Малтежлије краља!
0528 Доста сам ти ја продо сужања,
0529 Јесам сада триста и четири
0530 И јиош к тому два сужња нејака.“
0531 „ „Истина је, господине драги!
0532 Турског града нема ни паланке
0533 По свој Лици, па серхат-Крајини,
0534 Окле мени сужња продо ниси;
0535 Ал ти сужња од Гламоча немаш.
0536 Што ти сужња од Гламоча немаш?
0537 Ал си с’, Столе, с Турци побратио,
0538 Ал си с њима достлук уфатио,
0539 Ал си с Турци свезто пријатељство?“
0540 А Јанковић дужду бесидио:
0541 „Господине, дужду од Млетака!
0542 Ја се с Струци побратио нисам,
0543 Нисам с Турци достлук уфатио,
0544 Нити с Турци свезо пријатељство,
0545 Нег ти знадеш, дужду од Млетака,
0546 Ја сам два пут код Гламоч сходио,
0547 Саводио силовиту војску.
0548 А дугачко поље под Гламочем,
0549 Пукло поље шест пуних сахата.
0550 Сад какви су Турци Гламочани!
0551 Све под њима ати мрковати,
0552 Добри ати, на њима јунаци;
0553 Кол’ко годиц ја изведем војске,
0554 Вавик млади позобаше Турци.
0555 Два пута сам друштво погубио,
0556 Утећ нико из поља не море
0557 Осим мене и путаља мога,
0558 Већ ја не смим под Гламоч цареви,
0559 С отог сужња од Гламоча нејмам.“
0560 Кад то дужде чуо од Млетака:
0561 „Јанковићу, крило ћесарово!
0562 Ја већ немам мекахних цекина,
0563 Да купујем сужње по Котарих,
0564 Већ ја идем под Задар ђемији.“
0565 Па дужд сужње меће по кочијах,
0566 У кочије Ханку и Омера,
0567 Уз њег пође за триста катана,
0568 Што чувају дужда млетачкога
0569 И код дужда све триста сужања.
0570 Испрати га Јанковић-Стојане,
0571 Па се Стојан кули повратио.
0572 Корић хода, све дората вода,
0573 Па све гледа Корић-бајрактару.
0574 Кад погледа под ћемерли кулу,
0575 Од куле се канат отворио,
0576 Испадоше дви дилбер-дивојке,
0577 Оне дите носе у нарамку,
0578 То је дите од годину дана,
0579 Син Михајло Јанковић-Стојана.
0580 Дите се је плахо расплакало,
0581 Њега редом тише дивичице,
0582 Липе тише, ал им фајде нема,
0583 Врло цвили дите у нарамку.
0584 Кад то виђа Корић-бајрактару,
0585 Он дорату дизгун забацио,
0586 Бајро фрци у седло дорату.
0587 Под бајром се дорат покупио,
0588 Прићера га баш до дивојака.
0589 Он за појас отиснуо руку,
0590 Извадио од злата јабуку,
0591 Па влашчићу пружи са дората.
0592 Виђа влашче од злата јабуку,
0593 Дите му се грохотом насмија,
0594 Бајрактару оби пружи руке,
0595 Бајро му даде од злата јабуку,
0596 Уз едите за обидве руке,
0597 Па прида се метну на дората,
0598 А потеже тканицу од ћорде,
0599 Утеже га око себе бајро,
0600 Да га дорат с њиме не растави
0601 Па подвикну са дората свога
0602 Та у кулу Јанковић-Стојана:
0603 „Јанковићу, крило принципово!
0604 Ево теби Корић-бајрактара
0605 Та са Лике личког Мустајбега,
0606 Однесох ти Михајила сина!
0607 Немој рећи, да сам приварио,
0608 Јер је турск авира ашићаре,
0609 Однесох га Хливну каменоме
0610 А до куле диздар-Хасанаге.“
0611 А Јанковић са пенџера викну
0612 На авлији тридесет солдата:
0613 „О солдати, не шал’те се главом,
0614 Ви притвор’те од авлије врата!“
0615 Кад солдати притворише врата,
0616 Опет Стојан са пенџера викну:
0617 „Не удрите Корић-бајрактара,
0618 Већ под бајром црногривца дору,
0619 Јер би убили Михајила мога.“
0620 Кад то Корић чуо бајрактару,
0621 Куцну дору казан-узенђијом,
0622 Под њим се је дорат покупио,
0623 Њему дорат по авлији фрци,
0624 На њега се огањ отиснуо,
0625 А од њега гола сабља сијну,
0626 Шестерицу главом раставио.
0627 Допаде дорат зиду и авлији,
0628 Бајро дору шину узенђијом,
0629 Од колана црна штрцну крвца,
0630 Дорат цикну, па се покупио,
0631 Из авлије дорат искочио,
0632 Још је авлија од боја инсанског.
0633 Тог се бајро да остан ене ће,
0634 Вавик игра дору испод куле,
0635 Вавик виче Јанковић-Стојана:
0636 „Е Стојане, једна Котаркињо!
0637 Зар ти не смиш прид авлију сићи,
0638 Гдје ти љуба гледа са пенџера?“
0639 Кад чу Стојан кули на пенџеру,
0640 Стојан знаде Корић-бајрактара,
0641 Да га бјешњег у свој Лици нејма,
0642 Не сми Стојан на авлију сићи,
0643 Већ он узе церова угарка,
0644 Па потече кули на таване,
0645 Он опали два танка можара.
0646 Кад на кули пукли можарови,
0647 А котарски пукоше топови
0648 На Котару и доњем и горњем,
0649 И на Задру, па на Шибенику,
0650 Сва се крањска земља запалила,
0651 По градових пуцају топови,
0652 По кулама пламте можарови,
0653 По чардацих ситни земберици,
0654 За бајром се подигла потира,
0655 Он побиже низ камен-Котаре,
0656 Све се дори мота по перчину,
0657 Од зора с’ ату грива подигнула
0658 Бајрактару с’ с брком измишала.
0659 Да га седам тира Далмација,
0660 Бајре стигле не би ни дората.
0661 Све слушају дви паше на Хливну,
0662 Гдје пуцају ћесарски топови,
0663 По кулама пламте пожарови
0664 По чардацих ситни земберици.
0665 Радослија из све главе викну:
0666 „Фазлипаша цара честитога!
0667 Оно ј’ Корић кавгу заметнуо.
0668 Гледајдерте, дицо, под Грахово,
0669 Хоће ли се Корић помолити.“
0670 Погледаше сви од Хливна Турци
0671 Под Грахово испод Малована.
0672 Док се жарко већ спушћало сунце,
0673 Угледаше дви паше цареве,
0674 Гдје искочи коњик на дорату,
0675 Од дората ђогу начинио,
0676 Ату с’ пиња низ кичицу слива,
0677 То је Корић, бегов бајрактару,
0678 То пашама врло мило било.
0679 Он окрену Хливну и Бистрици,
0680 Већ пријаха дору на Бистрици,
0681 Управи га Хливну кроз чашрију
0682 Управ кули диздар-Хасанаге,
0683 На авлију дотира дората,
0684 На авлији фрци са дората,
0685 Михајила у траву посади.
0686 Па потече црногривцу своме,
0687 Отпушћа му четири колана,
0688 А четири забаци кајаса,
0689 Сам му с’ дорат по авлији вода.
0690 Бајро кули уз мостове појде
0691 У одају, гдје сиди дивојка,
0692 А дивојка сиди на шиљтету,
0693 Њојзи Корић турски селам викну,
0694 Она прими, на ноге скочила,
0695 Па Корићу хожђелдију викну:
0696 „Јеси л’ здраво, Корић-бајрактару,
0697 Јеси л’ брата избавио мога,
0698 Сестру Ханку од осам година?“
0699 „ „Јесам, Златка, драгом Богу фала!
0700 Већ ено ти брата на авлији,
0701 Испанидер кули низ мостове,
0702 Дица су ти врло огладнила
0703 Јашућ за мном на коњу дорату,
0704 Унесидер дицу у одају,
0705 Нахрани их меда и шећера!“ “
0706 Кад то чула кукавна дивојка,
0707 Она цикну баш ко змија љута,
0708 Па полети кули низ мостове.
0709 Кад испаде липа прид авлију,
0710 Сам се дорат по авлији вода.
0711 Кад погледа Златка дивичица,
0712 Виђа влашче у трави мераји,
0713 Кикаво влашче зелених очију,
0714 Од њега се припаде дивојка,
0715 Па побиже уз ћемерли кулу,
0716 Бајрактару тихо говорила:
0717 „Та Корићу, иза горе сунце!
0718 Каква с’ врага снио на авлију?“
0719 Ал јој Корић тихо говорио:
0720 „Липа Златка диздар-Хасанаге!
0721 Нисам врага снио на авлију,
0722 Већ Михајла сина Стојанова,
0723 Оно ј’ дите Јанковић-Стојана,
0724 Син Михајло, весео му ћајо,
0725 Ал му море бити и жалостан!
0726 Дед’ унеси влашче у одају,
0727 Посади га на мехку миндеру,
0728 Па му подај меда и шећера,
0729 Јер нам влашчић море трибовати.“
0730 Тад дивојка спаде на авлију,
0731 Па са траве дите ујагмила,
0732 Унесе га липа у одају,
0733 Посади га на мехку миндеру,
0734 Па га пита медом и шећером,
0735 Све се на њег из грохота смије:
0736 „Та Михајло, дите Стојаново,
0737 Весела ти на Котару маја!
0738 Хоћу л’ за те брата избавити
0739 И сестрицу од осам година?“
0740 Све се Корић из грохота смије,
0741 С дивојком се бајро приговара.
0742 Ал викнуше пашине делије
0743 Из авлије диздар-Хасанаге
0744 Та у кулу Корић-бајрактара:
0745 „Та Корићу, бегов бајрактару!
0746 Селам су ти дви паше цареве,
0747 Да им сидеш на нову чаршију,
0748 Ено оби сиде на ћефенку.“
0749 Корић кули спде низ мостове,
0750 Па окрену у нову чаршију,
0751 А за бајром обидве делије.
0752 Када Корић дојде до ћефенка,
0753 Он пашама турски селам викну,
0754 Дви му паше селам отпримише.
0755 Он пашама скуту полетио,
0756 Не дају му ни скута ни руке,
0757 Ван га оби паше прегрлише,
0758 Међу очи вране пољубише,
0759 Оби с’ паше с њиме поздравише:
0760 „Јеси л’ бегов здраво бајрактару!“
0761 „ „Јесам, паше, драгом Богу фала!“ “
0762 Намах паше пашалије вичу:
0763 „Понесите црну мећрушину!“
0764 Донесоше оби пашалије,
0765 Бајрактару кахву наливају,
0766 Бајро црну пије мећрушину,
0767 А код њега дви паше цареве.
0768 Већ им мрак и икиндија била,
0769 А погледа Корић-бајрактару,
0770 Плахо лепор низ калдрму трче,
0771 Врана бије са обидве стране,
0772 Од вранчића ђогу намистио,
0773 Подвикује влашчић са вранчића:
0774 „Бога вами Турци базрђани!
0775 Које ј’ кула диздар-Хасанаге?
0776 Је ли онде Корић-бајрактару,
0777 Ал је отишо бегу и Удвини?“
0778 Тад му веле млади базрђани:
0779 „Та влашчићу, влашки књигоноша!
0780 Није отишо Корић на Удвину,
0781 Ено бајре, сиди на ћефенку
0782 У тевдилу, вашој ђеисији,
0783 Код нејга су дви паше цареве.“
0784 Кад чу влашче, гледа са вранчића,
0785 Све он гледа по ћефенцих Турке.
0786 А кад виђа Корић-бајрактара
0787 У тевдилу, шпањурском одилу,
0788 Код њег сиде дви паше цареве,
0789 Влах дотира врана до ћефенка,
0790 До ћефенка и до бајрактара,
0791 С врана фрци, шкрљку-капу сними,
0792 Влашко момче паде на колина,
0793 Исприд бајре све калдрму љуби,
0794 А пашама ни мукает није,
0795 Већ бајрину он пољуби руку,
0796 Седам му се поклонио пута,
0797 Остави му књигу на колину.
0798 Узе бајро билу писаницу,
0799 Ал је бајро не зна прогледати,
0800 Ван је паши пружи Радослији:
0801 „Радослија, ја ти руку љубим!
0802 Виђај књигу, па ми право кажи,
0803 Та каква је и од кога ли је ?“
0804 А кад паша књигу ујагмио,
0805 Размота је, па низ њу погледа,
0806 Паша је гледа, па се на њу смије,
0807 А у бајру очима погледа:
0808 „Та Корићу, моје дите драго
0809 Ево је књига Јанковић-Стојана.
0810 Што је теби у књизи правио:
0811 „ „Та Корићу, бегов бајрактару!
0812 Ти си мога ујагмио сина,
0813 Мог једињка, Михајила сина,
0814 Ишћи благо, које теби драго,
0815 Поврати ми Михајила мога!
0816 Знаш, Корићу, бегов бајрактару,
0817 Да већ сина нејмам ни какова.“ “
0818 Паши вели Корић-бајрактару:
0819 „,Радослија, ја ти руку љубим,
0820 Узмидере дивит и калема,
0821 Све ’ш Стојану у књизи правити,
0822 Ти ’ш правити, ја ћу казивати.“
0823 Намах паша књиге дофатио,
0824 Калем узе паша Радослија,
0825 Књигу пише Јанковић-Стојану:
0826 „Јанковићу, дуко ћесарова!
0827 Ето ти Корић ишће бајрактару
0828 За Михајла сина јединога:
0829 Да начиниш наргишли кочије,
0830 Све кочије од била биљура,
0831 У њих метнеш Ханку и Омера,
0832 А код дице три товара блага.
0833 Још да друге намистип кочије,
0834 У те метнеш своју сестру Ружу,
0835 А код Руже три товара блага,
0836 Још нек Стојан даде дуговање:
0837 Ето триста сужња и четири,
0838 Што је продо дужду млетачкоме
0839 За готове мекахне цекине,
0840 Сваком сужњу косу обријати,
0841 Сваком сужњу нокте одризати,
0842 Покројити добру ђеисију,
0843 Још задити пушке око паса,
0844 Сваком сужњу коња подметнути,
0845 Вратити ће Михајила сина.“
0846 Кад то чуше дви паше цареве,
0847 Оби паше сузама пролиле.
0848 Кад му паша књигу направио,
0849 Паша је пружи Корић-бајрактару,
0850 А бајрактар влаху књигоноши,
0851 Па отишће у џепове руку,
0852 У њега се више не догоди
0853 До ли оно шездесет цекина,
0854 Што му је дикла са пенџера дала,
0855 Све шездесет бајро извадио,
0856 Па влашчићу пружи на калдрми:
0857 „Ето ти, влашче, сад се напиј пића!
0858 Напиј пића, а поткуј вранчића
0859 И промини накајиш опанке!“
0860 Узе влашче, бајри зафаљује:
0861 „Нека тебе, Корић-бајрактару!
0862 Свуд ходио, дому доходио,
0863 Душманин ти био под ногама,
0864 Баш ко чавли у дората твога!“
0865 То рекоше, виш се растадоше,
0866 Јер оде му влашчић на Котаре,
0867 Вранца бије са обидве стране,
0868 Све с’ од вранца пиња одваљује,
0869 Мамну с’ вранцу низ кичицу слива.
0870 Кад допаде влашчић на Биљане
0871 А до куле Јанковић-Стојана,
0872 Даде књигу господину своме.
0873 Стојан гледа, грохотом се смије,
0874 Сам говори, а сам одговара:
0875 „Нови зете, Корић-бајрактару!
0876 Каку с’ тицу био уфатио,
0877 Ал је знао перутати ниси.
0878 Што ми за дите ишћеш дуговања:
0879 Кад ми се је нашо Михајило,
0880 За то чуле Котаркиње младе,
0881 Што за дите ишћеш дуговања,
0882 Котаркиње на бабине снише,
0883 Ја ћу теби дати дуговање.“
0884 Намах Стојан билу књигу пише,
0885 Што ће Стојан у њој направити:
0886 „Давор дужду, господине драги!
0887 Ево јада и жалости тешке,
0888 Привари ме Корић-бајрактару
0889 Са Удбине личког Мустајбега,
0890 Ујагми ми Михајила сина,
0891 Однесе га у Хливно бијело,
0892 Па за њега ишће дуговање,
0893 Да му шаљем сужње невољнике,
0894 Што но сам их теби продавао.
0895 Ја те молим и руку ти љубим,
0896 Све ми сужње врати невољнике,
0897 Врати мени Ханку и Омера,
0898 Ја ћу теби мекахне цекине,
0899 Да искупим свог једињка сина.“
0900 Намах Стојан књигу оправио.
0901 Кад му књига билу Задру сиде,
0902 Дужд је узе, па је прогледао,
0903 Намах дужду из све главе викну:
0904 „Јанковићу, дуко ћесарова,
0905 Све ћу теби сужње повратити
0906 За Михајла, твог једињка сина.“
0907 Дужд извади сужње из ђемије,
0908 Па их шаље пријатељу своме,
0909 Ханки даде и Омеру малом,
0910 Њима даде наргишли кочије,
0911 Њих обоје меће у кочије.
0912 Кад Стојану сви сужњи дојдоше,
0913 Стојан дужду поврати цекине.
0914 Намах Стојан билу књигу пише
0915 А на руке Корић-бајрактару,
0916 Кад Корићу била књига стиже,
0917 Он је паши носи Радослији,
0918 Паша гледа, а на њу се смије:
0919 „Та Корићу, бегов бајрактару!
0920 Ово ј’ књига Јанковић-Стојана,
0921 Што је теби Стојан направио:
0922 „ „Нови зете, Корић-бајрактару,
0923 Храни ми сина, тако ти курана!
0924 Богу фала и данашњем дану,
0925 Када таког данас зета стекох!
0926 Пошаљи ми сина јединога
0927 Сад у ову прву недиљицу,
0928 Ја ћу теби сужње невољнике,
0929 Та на хунку царску и ћесарску,
0930 Послат ћу ти обоје кочије,
0931 У једних је Ханка са Омером,
0932 Код дице су три товара блага,
0933 А у других моја сестра Ружа,
0934 И код ње су три товара блага,
0935 Онда ћемо сужње минтовати.“ “
0936 Дви му паше покупиле војску,
0937 Корић себе и дората спреми,
0938 Посиде га на халват-авлији,
0939 Златка му снесе дите Стојаново,
0940 Прид Корића у седло посади,
0941 Корић чува сина Стојанова,
0942 Под бајром се дорат помамио,
0943 Шишка дору, с њим се приговара:
0944 „Дур, дорате, моје десно крило!
0945 Раставит ћеш са мном Михајила,
0946 Михајло је јеидни у мајке,
0947 Могла б’ на ме зацвилити госпе.“
0948 Тихо паше на хунку изашле,
0949 Ту изашо Јанковић-Стојане,
0950 Истиро је обоје кочије,
0951 А извео сужње невољнике,
0952 Корић виче са дората свога:
0953 „Шуријаче, Јанковић-Стојане,
0954 Ево снесох Михајила твога!“
0955 На то се је Стојан насмијао:
0956 „Ето ти, зете, сужњи невољници!
0957 Ту су триста и сужња четири.
0958 Како с’ реко, ја сам направио:
0959 Ето, зете, обоје кочије,
0960 У једних је моја сестра Ружа,
0961 А код Руже три товара блага,
0962 У других је Ханка са Омером,
0963 Хем код дице три товара блага.“
0964 Здраво туде сужње минтоваше.
0965 Узе Стојан сина јединога,
0966 Понесе га кули и Котару,
0967 Пође шенли бајро и весело
0968 И поведе Ружу Стојанову,
0969 А поведе Ханку и Омера,
0970 Уз њих триста сужња и четири.
0971 Готови свати, готова дивојка,
0972 То су свати Корић-бајрактара.
0973 Развише се зелени бајраци,
0974 Ударише бубњи и свирале,
0975 Запиваше дица бајрактари,
0976 А ситан се огањ приломио,
0977 Игра с’ дорат Корић-бајрактара.
0978 Здраво паше билу Хливну сишле,
0979 Корић бајро кули диздаревој,
0980 Угледа га Златка са пенџера,
0981 Па дивојка спаде на авлију.
0982 Кад угледа нејака Омера,
0983 Гдје га Ханка носи из кочија,
0984 А закука Златка на авлији
0985 Од драгости брата гледајући,
0986 Јер већ брата нејма ни једнога,
0987 Брата љуби, не зна да одступи,
0988 Сестру Ханку љуби на авлији.
0989 Када Ружу виђа у кочијах,
0990 Потече Ружи, сестри Стојановој,
0991 Па Ружицу вади из кочија:
0992 „Јеси л’ здраво, сестро Стојанова?“
0993 „ „Златка, јесам, драгом Богу фала!“ “
0994 Оби с’ липе по руке узеле,
0995 Једна носи нејака Омера,
0996 Друга Ханку од осам година.
0997 То је драго Корић-бајрактару,
0998 Намах снима шпањурско одило,
0999 На се турску меће ђеисију,
1000 Па бајрактар у чаршију сиде,
1001 Он доведе хоџу и кадију,
1002 Хоџа му је Ружу потурчио,
1003 Кадија оби нићах учинио,
1004 Бајрактар се с њима оженио,
1005 Па код куле проводи весеље,
1006 Већ му и пир и весеље пројде.
1007 Омер не би нег пуну годину,
1008 Па је дите свијет проминило,
1009 Оста бајри бутум достајање,
1010 У диздара стотину димова.
1011 До тад био бегов бајрактару,
1012 Од тада је Корић-Османага.
1013 До тад била кула диздарева,
1014 Од тад кула Корић-Османаге,
1015 И сада је насред Хливна била;
1016 Ко би сишо Хливну каменоме,
1017 Виђо б’ кулу Корић-Османаге.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.