Јадни Петар

Јадни Петар (Der arme Peter) Писац: Хајнрих Хајне, преводилац: —р—

1.
Ханс и Грета лако коло вију.
Погледима љубавним се гледе.
Тихо, немо, упалих очију,
Седи Петар, блеђи је од креде.

Хане и Грета данас су младенци,
На их ките свила, злато венци.
Петру није до сјаја зацело:
ОбукO је радничко одело.

Петар тихо ређа јаде своје,
И погледа тужно на обоје:
Ах, да немам разума у себи,
Јаде ове преживео не биʼ.”
2.
„Бод љут ми мора трошну груд.
Свих мука ту је вир:
Пођем ли, станем, свагда,
свуд Од мене бежи мир.

Све бих у драге своје став,
Да дека боду да:
Алʼ очи кад јој сагледам,
Ја бежим отуда.

На брег се висок кренем тад
— Тамо сам тако сам —
И ту налијем горки јад,
Од плача пуца кам.”
3.
Јадни Петар посрћући иде,
Полагано, тромо, ко од беде,
Добри људи, кад га таква виде,
Осврну се, стану, па га гледе

А девојке шалу с њиме граде:
„Тај из гроба моро је утећи!”
Није, није, моје моме младе.
Он тек мисли сада у гроб дећи.

Он је своје нагубно благо
И у гроб му сада дећи драго,
Да му мира даду прие груде,
Док Бог на суд позвао не буде.

Извор

Дело, 1. 4. 1899. Двадесет друга књига. Стр. 76.