Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/74

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

— 68 —

— Остави све то што имаш овдје. Иди платиће ти господин тамо у ходнику.

И она опет рече њешто мужу туђим језиком, па нагло изађе.

Бране се нађе у чуду, али како баба, слажући хаљинице у исто вријеме бјеше заподјела тихи разговор са собарицом, он је брзо исплати и опреми.

Ручак је већ био готов. Муж и жена опет су јели ћутке. Она је била већма замишљена него тужна.

— Па шта мислиш, молим те? — рече најпослије муж. — Хоћемо ли на пут или нећемо?

— Не, не, не, одговори она брзо, — молим те, хајдемо изван, а не питај ме ништа! . . . Је ли да ме нећеш ни за што питати?... Ти си добар.

И млада жена загрли га и наслони му главу на груди.

— Добро, — вели он, — хајдемо гдје хоћеш, ради што год хоћеш, само ми се разведри.