Ова страница је лекторисана
— 21 —
није шапућу. Кума, ваља да напери уши, јер умукну.
Уђоше с поља два младића. Први висок, снажан, отресит, у сеоској ношњи, са опанцима и кајишима готово до кољена, голорук, са неким црним шеширом, големога обода, са пет шест књига у руци. Он проће мимо старицу и уђе у њен стан. Други слабуњав и елегантан господичић устукну мало видјевши мене на терасу, па проће крај мене и уће к професору. Онај сељак изиде гологлав, без јелека и стаде завртати рукаве. Свијех пет женских гледаху га и као да с пажњом праћаху његове покрете.
- Шта је ? Нема још Грујице? запита он бабу.
- Нема га још, дијете!
- Па хоћемо ли вечерати ?
- Па, да причекамо, вели баба и устаде с натегом. Зачудих се видјевши, како је малога раста, а сједећи изгледаше круп-
