— 18 —
старији човјек са огромнијем сламнијем шеширом, а испод бујнијех бркова висаше му лула са искривљенијем вилдишем. Он почешће одбије дим, пљуцне и довикне њешто онијем пред кројачницом, на што му њеко одговори кратко, не обзирући се. Моме се уху чинило, да он једнако довикује: „вау! вам!“, а да му из гомиле одговарају: „рам! ром!“ Знам да су говорили у дијалекту њемачком. Најближе човјеку са сламнијем шеширом, на ниској клупи, сјеђаше њека млада женска, држећи дијете у крилу — једино дијете у Филаделфији. Њој са стране бјеху два човјека. Најближе стану професорову, под прозорићем, пунијем цвијећа, спустила се на земљи нека старица у српској ношњи.
Иза стана дебеле куме изиде ситан човјек, носећи столицу. Онда се појави на вратима жена осредњег раста, гојна. Лице joj бјеше мрко, очи црне, велике,
