Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/18

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

— 12 —

ногорац са сјекиром! рекох смијући се . . . А како си се ти поднио у окршају?

— Ђаво нека их носи! вели Душан мрштећи се. Већ је то досадило. Најтеже ми је због тетке, која је сирота болесна.

— Ама, збиља, код кога ти наставаш? запитах га, знајући да је самац.

— Па, кажем ти, код тетке. Она је старија удовица. Има једног сина чиновника. Сврати, ако хоћеш, те можемо заједно у варош.

Уђох.

Из врло тијесна ходника, изидох у дугачко двориште, који је у позадини. Од половине дворишта, свуд около, начичкали се сиромашки станови. То су типичини биоградски станови, који се дају под најам! с лица госпоцке куће, а иза ње „квартири“, у којима се збијају сиротињске главе. По једна соба и кујна сачињавају „квартир“, а обично на свака три четири долази по један