Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/15

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

— 9 —

царин откаса вукући папуче, дјечко за њим; сви с тротоара збише се у гомилу, на моје чуђење, пред вратима мајорове куће.

Њеки промукли глас одонуд викну:

— Зовите жандара!

Али други мушки, снажан глас, чистијем црногорским акцентом, надвика све:

— А што ће ти жандар? А божа ти чиста вјера, да ми није ноге поганити, бих ти надава ногу!. . . Ај, погани, никовићу један!

Одмах за тијем раздвоји се гомила пред вратима и кроза њу изиде и отиде на ниже човјек њеки, осредњег раста, плећат, са сјекиром о рамену. На њему бјеху панталоне од дебела сињег платна, црвен појас и кошуља сва знојава. Колико га назријех, учини ми се и средовјечан и бркат.

Сусједи се доста дуго забавише на мјесту, коментујући до-