Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/13

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

— 7 —

деде нешто лепо, нешто севдалиско!“ И дјечко истрча, те оба гледаху на ниже ка берберници, пред којом сад сјеђаше неки млад човјек, голорук, жута и ћоса лица, помадиране и на средини раздијељене косе, са тамбуром на крилу. Позадуго је доводио у склад жице, а за то вријеме готово из сваке куће почеше излазити женске и дјеца, те се посадише под багрене. Сунце је већ било зашло. Брица, најпослије, грациозно искриви главу и затандрка „сељанчицу". Цинцарин удараше такт босом ногог, а Цинцарче цупкаше на прагу; очи му сијеваху, а открише се два низа бисернијех зуба.

Одједном и пуста улица необично оживје. Оздо, од главније градске миле, зазврјаше тарнице, пуне сељака и пролетјеше мимо нас, дижући облаке прашине. По смијеху и дерању, видјело се да их има накресанијех. Па наиђоше друга кола, па трећа, па пјешаци,