Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/98

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
94

с тога што сам Мусаки није баш најпоузданији сведок, треће што је на западу та реч врло неодређено употребљавана, и четврто што се један стран писац и у страним, западним изворима, употребљена реч, никад не може наводити као доказ да је што и у самом народу српском тако било, т.ј. да је она земља звана Бугарском. Ми смо већ указали на то, како баш у сред Македоније ни данас нимало и никакве сумње у народу нема где је Бугарска, као и на то да онамоњи народ Бугаре зове са свим друкчијим именом – Шоповима.

Сва ова факта и чињенице казују, чини нам се, јасно, да се значења простоте која несумњиво постоје у речима бугар, бугарин, бугарити, бугарштица, најбоље и најприродније објашњавају везом с латинском речи vulgarus. На основу тога и ми, с г. Срећковићем, држимо, да им у њој ваља постанак у српском језику и тражити.[1]

Али ми смо видели да у речи бугарити осим значења певати просте, народне песме, има још и значења запевати, јадати се. Тако исто видели смо да реч бугарштица не значи само просту, народну песму, но и тужбалицу,

  1. Упореди с овим: Будинъ, Бъдинъ, Видин.